Gas iz Sibira stiže u Kinu

 Kina je jedna od ekonomija sa najbržim rastom na svetu te je u stalnoj potrazi za širim izvorima energije, pre svega u Centralnoj Aziji i Rusiji. Ranije juče dve zemlje su potpisale sporazume u vrednosti od 3.5 milijarde dolara. Jedna od tema razgovora Putina i njegovog kineskog kolege bila su i međunarodna goruća pitanja prema kojima dve strane dele veliki broj stavova, naročito kada je reč o programu nuklearnog naoružanja Severne Koreje i najnovijim raketnim probama te zemlje.

Međutim, budući da kineska ekonomija ide uzlaznom putanjom dok ruska zaostaje zahvaljujući globalnoj ekonomskoj krizi, dva velika suseda bila su usredsređena na unapređenje trgovinskih, energetskih i političkih veza. Ruske i kineske kompanije potpisale su drugog dana posete Putina Pekingu, sporazume vredne 3.5 milijardi dolara, potvrdio je zamenik predsednika ruske vlade Aleksandar Zukov.

Prema rečima analitičara, stiče se utisak da iza težnje Rusije za sporazumima stoje zabrinutosti da je Moskva zahvaljujući globalnoj finansijskoj krizi prinuđena da tapka u mestu dok je Kina uverena da će njen bruto nacionalni dohodak porasti ove godine za osam odsto, rekao je Bobo Lo, iz Centra za evropske reforme u Londonu. „Globalna finansijska kriza istakla je nejednakost između Kine i Risije“, kazao je Lo, bivši australijanski diplomata koji je stručnjak za rusko-kineske odnose.

Kina smatra Rusiju dragocenom strateškom protivtežom američkom uticaju i veruje da će ruska energija, izvori i tržišta i dalje biti važni u predstojećim decenijama, rekao je Zao Huašeng, stručnjak za odnose dve države na Univerzitetu Fudan u Šangaju. „Stagnacija u trgovini predstavlja odraz sveukupne globalne krize, ali obe zemlje ulažu napore da međusobne ekonomske odnose vrate na zdravi putanju“, rekao je. „Takođe se navršava šezdeseta godišnjica diplomatskih veza dve države, tako da obe strane žele da naglase važnost i pozitivnost odnosa“.