Glamurozno venčanje okidač optimizma

Ogroman elektronski sat na Trafalgar skveru koji odbrojava dane, sate i sekunde do početka Olimpijskih igara 2012., nije ni malo interesantan turistima koji su, kao i celokupna britanska štampa i TV, uglavnom bili usredsređeni na odbrojavanje sata i minuta do početka velikog venčanja. Uvidom u „šarene“, ali i ozbiljne londonske novine lako dolazite do saznanja gde su sve bili i šta su sve radili Vilijam i Kejt (uzgred, u sredstvima javnog informisanja uvek se prvo navodi njegovo ime pa njeno, što i nije baš džentlmenski), ali i do podataka tipa da se očekuje da će na ulicama posle ceremonije ostati đubreta koliko je bilo na milenijumskom dočeku, Londonskom maratonu i Nating Hil karnevalu zajedno.

Brojne reporterske ekipe (akreditovano je preko 7000 izveštača, od čega je trećina iz Amerike) već su zauzele svoje pozicije oko Vestminsterske opatije, kao i brojni kamperi koji su došli i iz Australije, Novog Zelanda i iz SAD. Tako je Dona Vorner iz Konektikata zauzela busiju još u sredu sa željom da mladence vidi iz neposredne blizine, što joj je pošlo za rukom i 1986. na venčanju princa Endrjua i Sare Ferguson.

Da je Dona, kao i stotinak paparaca u njenoj blizini, znala da će Kejt i Vilijam u ranu zoru, u sredu u pet ujutru, doći na probu venčanja u opatiju, verovatno oka ne bi sklopila u nadi da će čuveni par videti i tokom poslednjih sati „slobode“. Te sate Vilijam je uglavnom trošio na fudbal sa ortacima pilotima RAF-a , vožnju svog Dukati motocikla i posetu manikiru. Da, princ je sređivao svoje nokte, jer u trenutku kad stavi burmu na Kejtin prst u tu šaku gledaće preko dve milijarde ljudi. Na zadirkivanje pilota da li je posetio i pedikira, Vilijam je odgovorio: „Ma, nisam ja metroseksualac kao moj prijatelj Bekam! Daleko me više brine moje igračko umeće, jer pošto sam rođen sa dve leve noge ima da izgazim Kejt tokom mladenačkog plesa.“

Međutim, nisu svi oduševljeni prinčevskim šalama i velikom sumom novca poreskih obveznika koji će biti utrošen za organizaciju venčanja i velike mere bezbednosti. Tako Nju Mjuzikal Ekspres (akronim NME se speluje en-em-i što znači neprijatelj) donosi intervju sa mladim producentom Todlom koji smatra da Vilijam i Kejt uopšte ne predstavljaju Britaniju. „Oni su dvoje ljudi koji ne govore, ne oblače se i ne voze u modernim automobilima kao ostali ljudi u Engleskoj. To je sve staromodno i potpuno besmisleno. Trošiti tolike pare u vreme rasta nezaposlenosti i opšte recesije… Bolje da su ih potrošili na uklanjanje svih ružnih grafita ovog grada.“

Na blještavom Pikadiliju i Ridžent stritu, koji je okićen nebrojenim britanskim zastavicama, pankerke obrijanih glava dele letke sa pozivom na antižurku u jednom od londonskih klubova, uz poruku da će kraljica biti prisutna samo u protestnoj pesmi Seks Pistolsa „God Save The Queen“.

Ozbiljni analitičari, pak, smatraju da je ovaj događaj izuzetno važan za Britaniju. Tako Artur Edvards, dugogodišnji politički komentator lista San, smatra da će London, ako ništa drugo, ovih par dana svetu slati mnogo „lepše“ slike od onih svakodnevnih, koje čine antiratni protesti ispred parlamenta, najave vojnih akcija nove IRA-e, povećan broj ilegalnih emigranata kao i nasilje u siromašnim predgrađima. Venčanje je, po Edvardsu, bitno i zbog povratka poverenja građana u izvršnu vlast i ekonomske mere koje Vlada preduzima da bi ublažila posledice recesije. Jer, gde ćeš naći bolji okidač za povratak optimizma razočaranih nego u glamuroznom događaju koji će ih još jednom podsetiti da pripadaju velikoj naciji koja se veoma ponosi svojom kraljevskom tradicijom?

A svi putnici-namernici koji ovih dana slete na Hitrou, pa čak i oni koji pojma nemaju (niti ih interesuje) da se održava nekakvo venčanje, osećaće se zaista kraljevski: na izlazu iz zgrade prostrt je crveni tepih koji, kada se na njega zakorači, aktivira CD sa engleskom himnom. Dakle, dobrodošli svi vi veliki i mali, beli i crni, žuti i crveni prinčevi i princeze, spremni da svoj novac ostavite u prodavnicama i restoranima ili na nekoj od brojnih uličnih žurki širom naše prestonice. Imperija vam to nikada neće zaboraviti.