Glasanje uz detonacije i sukobe

U Lugansku se juče do 14 sati po lokalnom vremenu izjasnilo čak 75 odsto glasača. U Krasnoarmejsku u Donjeckoj oblasti vojnici verni vlastima u Kijevu okupirali su četiri biračka mesta, a u gradu Krasnij Liman je došlo do sukoba proruskih aktivista i ukrajinskih snaga.

Prelazni predsednik Ukrajine Oleksander Turčinov upozorio da je glasanje u dva regiona „korak u ambis“. On je naglasio da pristalice nezavisnosti „ne shvataju da bi nezavisnost predstavljala potpuno uništavanje ekonomije, socijalnog programa i života uopšte za većinu stanovništva“. Na glasanje je pozvano više od sedam miliona Ukrajinaca, a na glasačkim listićima proruske snage su tražile saglasnost građana da proglase suverenitet dve oblasti, u kojima su pobunjenici zauzeli zgrade lokalnih vlasti i sukobile se s policijom i vojskom.

Ukrajinske vlasti ocenile su da je održavanje referenduma „kriminalna farsa“ koju finansira Kremlj, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine. „Referendum 11. maja je inspirisan, organizovan i finansiran iz Kremlja i pravno je nevažeći i nema nikakve pravne posledice po teritorijalni integritet Ukrajine“, navodi se u saopštenju. Ministarstvo je ocenilo da su „organizatori te kriminalne farse prekršili ustav i ukrajinske zakone“. SAD su u subotu uveče saopštile da neće priznati rezultate referenduma, koji može dovesti do otcepljenja tog dela od ostatka Ukrajine. „To glasanje je ilegalno prema ukrajinskom zakonu i predstavlja pokušaj podele zemlje“, izjavila je portparolka Stejt departmenta Džen Psaki.

Referendum je na brzinu organizovan i sličan je referendumu održanom u martu kada se od Ukrajine otcepilo poluostrvo Krim i pripojilo Rusiji. Međutim, proruske snage u Donjecku i Lugansku navele su da će posle referenduma odlučiti da li će biti nezavisni od Ukrajine, pripojeni s Rusijom ili će ostati u okviru Ukrajine s proširenim ovlašćenjima. Šef biračkog odbora oblasti Donjeck Roman Ljagin izjavio je da je glasanje u Marijupolju juče ujutru počelo uprkos rastućim tenzijama, budući da je u petak u sukobima poginulo najmanje sedam osoba. U subotu su i dalje bile blokirane neke ulice u centru grada.

U Slavjansku, uporištu proruske oružane pobune na istoku Ukrajine, juče u jutarnjim časovima čule su se brojne i snažne detonacije. Tokom noći između subote i nedelje u gradu se čula pucnjava, a borbe su nastavljene juče ujutru u Andrijovki, koji se nalazi „na liniji fronta“ i gde su 2. maja ukrajinske snage pokrenule „antiterorističku akciju“, rekla je portparolka ukrajinskih snaga Stela Horočeva. Prema njenim rečima, u sukobima „ima žrtava“. Detonacije su odjekivale u subotu oko ponoći, a nedaleko od centra grada čuli su se rafali iz automatskog oružja.

Bivši nemački kancelar Gerhart Šreder, koji je kritikovan zbog zagrljaja s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na svojoj rođendanskoj zabavi, rekao je da je pretnja sankcijama Rusiji pogrešna reakcija na ukrajinsku krizu. Šreder, koji je bio premijer do 2005, već dugo ima prijateljske odnose s Putinom, i predsednik je konzorcijuma „Severni tok“. On je za Velt am zontag, prenela je Beta, rekao da Putin „nije persona non grata“ i da je „izvesno da sankcije i izolacija ništa neće postići“. Šreder je za nemački list rekao da je tražio od Putina da pomogne u oslobađanju talaca i dodao da su razgovori „doveli do uspeha“.

Šefovi diplomatija EU danas će u Briselu s čelnikom OEBS-a Didijeom Burkhalterom razmeniti mišljenje o delovanju OEBS-a u cilju smirivanja ukrajinske krize, a takođe od Burkhaltera očekuju izveštaj o njegovim nedavnim razgovorima u Moskvi. EU zahteva od Rusije da opipljivo doprinese smanjivanju tenzija u Ukrajini i održavanju predsedničkih izbora u toj zemlji, a za koje je Putin posle razgovora s Burkhalterom u Moskvi rekao da treba da se održe i pozvao protivnike vlasti u Kijevu da odlože referendum u Lugansku i Donjecku.

Ministri EU će i u svetlu Putinove posete Krimu i smotri ruske flote u Sevastopolju, kako su rekli zvaničnici Saveta ministara Unije u Briselu, razmotriti da li će uvesti dodatne sankcije pojedincima i nekim firmama u Rusiji, jer se dosad smatralo da Moskva nije dovoljno učinila za smanjenje tenzija u Ukrajini. Evropska komisija i članovi ruske i ukrajinske vlade će danas uporedo u Briselu razgovarati o rešenjima za snabdevanje ruskim gasom Ukrajine i tranzitom gasa za EU. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland su u subotu od privremenih vlasti u Kijevu zatražili da pre izbora ne preduzimaju ofanzivne akcije na pobunjenom istoku zemlje.

Četiri stotine američkih plaćenika

Berlin – Oko 400 plaćenika jedne američke firme za obezbeđenje nalaze se u redovima ukrajinske vojske i policije u operaciji protiv proruskih aktivista, piše u jučerašnjem izdanju nemačkog lista Bild. Prema informacijama na osnovu radio komunikacije između komandnih centara ruske vojske, koje je otkrila NSA i potom prosledila nemačkoj tajnoj službi (BND), američki plaćenici koordiniraju i sprovode gerilske operacije protiv proruskih aktivista oko Slavjanska na istoku Ukrajine. Ti plaćenici rade za američku firmu Akademi, poznatijom pod starim imenom Blekvoter (Blackwater).

Peticija za Pridnjestrovlje ipak u Moskvi

Moskva – Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin izjavio je juče da je doneo u Rusiju peticiju kojom se od te zemlje traži da prizna moldavsku separatističku oblast Pridnjestrovlje, uprkos pokušaju moldavskih vlasti da taj materijal konfiskuje. „Potpisi Pridnjestrovljaca za podršku priznavanju nezavisnost njihove republike već se nalaze u Moskvi. Moldavske specijalne službe koje su pretresle naš avion, zaplenile su samo jedan manji deo materijala, bez većeg značaja“, napisao je Rogozin na svojoj Fejsbuk strani. Moldavske vlasti prethodno su saopštile da su sprečile Rogozina da napusti Moldaviju s peticijom.