Devet dana je prošlo od poslednje prvenstvene utakmice koju su fudbaleri Novog Pazara odigrali pred svojom publikom. Gosti im bili Zrenjaninci. Utakmica važna da važnija ne može biti. U tom trenutku matematika je bila jasna, za siguran opstanak potrebno je još devet bodova.
Kad se utakmica završila računica, kao da je ispisao kakav konobar, idealna. Nedostaju tri boda i brigo moja pređi na drugoga. Kako? Igrali i drugi, a rezultati išli na novopazarsku vodenicu. Četiri dana kasnije novo loptanje, ovoga puta u Sremskoj Mitrovici. Jedan potpuno novi tim Novog Pazara do nogu potukao Sremce. Briga o opstanku više nema. Mi ostajemo na utakmici koja je ,“plavima“ donela tako potrebno samopouzdanje- Novi Pazar : Banat.
Pred početak utakmice
Po nekim paušalnim procenama polovina radno sposobnog stanovništva u gradu nema stalni posao. Ako ima i zrnce istine u ovome, normalno bi bilo da se deo nakupljenog nezadovoljstva ispolji na stadionu. Po viđenom izgleda da je zabavnije i interesantnije, a i jeftinije biti uz televizijske rijaliti šouue. Smeješ se i psuješ, i što je najvažnije, ne rizikuješ da te čuje neko od rodbine onih ,“zvezda“. Neka to bude jedan od razloga što na prilazima stadionu zatičemo, za pazarske prilike, neuobičajeno malo radoznalih za rezultat i sudbinu prvoligaša. Ispred istočne tribine improvizovana blagajna. U dvorištu osnovne škole, prvog suseda Gradskog stadiona, dvojica koji imaju zadatak da prodaju što više karata. Ispred njih dotrajala metalna ograda. Na njoj odrezan jedan deo, taman onoliki da posetilac bez mnogo napora biletaru doturi stodinarku. Toliko je potpisnik ovih redova samo nekoliko dana ranije morao da izdvoji i za utakmicu Srpske lige u jednom gradiću naše republike. Do početka utakmice preostalo trinaest minuta, a prodavci nervozno prstima prelaze preko podebelog kontingenta karata. Ispred njih dve najobičnije kutije. Postavljene jedna na drugu, tako da se ona donja jedva i primećuje. Ona predstavlja kasu. Gornja je pult. Tako je godinama. Menjaju se samo kutije. Ispred zapadne tribine slika ista. Razlika je u tome što ovde samo jedan prodavac karata uslužuje gledaoce. Da, i prozorčić na ogradi, tj. šalter, ovde se nalazi u dvorištu vlasnika privatnog poseda. Jedino što odgovara superligaškim standardima za sada je ulaznica. Na kvalitetnom papiru dizajnirana tako da sadrži sve podatke vezane za jednoipočasovnu predstavu. Preostalo samo da pasionirani skupljači ovih suvenira upišu rezultat, možda i neki detalj koji će utakmicu što duže držati u sećanju.
Pri prolasku kapije stadiona dočekuju vas sa razglasa lenjive pesme Hari Mata Harija. Nema to veze sa igrama i rezultatima „plavih“, biće da je razlog u sivim oblacima. Preti kiša. Iza jednog od golova legendarni novopazarski fotoreporter Baho Palamar. Svedok svih utakmica u poslednjih 40 i više godina. Sve kao i pre. Nedostaju samo gledaoci u onom broju na koji su gostujuće ekipe navikle da ih vide. Njih 1.500. Doduše, i to je nedostižno za Karaburmu, Kulu i sve ostale superligaške stadione, osim za ona dva najveća u zemlji. Nije nemoguće da je za ovakvu posetu kriva sreda. Ipak se fudbal ne igra uvek u sred nedelje. Novine se sve slabije prodaju, a vesti u Novom Pazaru se prate samo prvih deset minuta, dok se ne izređaju svi viđeniji politički lideri. Za to vreme slušaoci i gledaoci se iznerviraju i ne dočekaju informacije iz sporta. Potrudili smo se i našli krivca za slabiju posetu. O fudbalerima ni reči. Što bi oni bili krivi zato što je sve manje naroda na tribinama?
Utakmica rešena na kraju prvog poluvremena
Pre fudbalera na terenu se pojavljuje delegat, užurbanim korakom hita ka svojoj kućici. Fudbalere Banata publika teško da će prepoznati. On se odomaćio na Gradskom stadionu. Zove se Bratislav Gajić i dolazi iz Kruševca. Više je on gazio ovu travu od pojedinih fudbalera koji su tokom zime stigli u Novi Pazar. Zvanični spiker čitajući sastav domaćina iznenađuje sve prisutne. Od januarskih pojačanja njih petorica u timu. Poređali se od broja jedan do petice. Pazar će da napada sa „svojim snagama“, a braniće ga „stranci“. Na prvi pogled odlična taktička zamisao. Na klupi čudo. Nema nijednog od preostalih januaraca. Informacije o njihovom zdravstvenom stanju nisu poznate. Ako je verovati novinskom izveštaju sa prethodne utakmice u Čelarevu nema ni bolesnih od „žutice“. To nije moglo da promakne jednom od navijača: „U Vrbaku su gledaju reprizu, „Hiljadu i jedne noći“.
Čudo drugo na klupi. Među šestoricom rezervista i dvojica dečaka, Edo Selimović i Munever Mekić. To smo čekali. Lopta kreće sa centra. Baš tada se i razvedrilo iznad stadiona. Na jednoj strani plavo-beli, na drugoj crveno-crni, sudija u žutom. Milina od kolorita. Sledi šesnaest minuta pozorišne predstave. Čuju se samo glavni protagonisti sa terena. Publika ih više sluša nego što gleda njihove pokrete. Srećom uloge će se kasnije promeniti. U tom periodu svi su za gledaoce statisti osim dvojice Afrikanaca, Metoua i Kompaorea. Kao da su se stručni štabovi dvaju timova dogovorili, napadaće sa domaćim, a braniti sa uvezenim snagama. Ova utakmica je pokazala da je za branioce bolje uzeti Paraćinca, Jagodinca, Beograđanina i Pančevca, nego Afrikance. Tek s vremena na vreme skoro neprijatnu tišinu prekinuo bi sudija Aleksandar Ćeramilac iz Beograda. Jedini koji u tim momentima trlja ruke je prodavac semenki. Ono i nema potrebe da se grickaju nokti kad kod Nafilja i za taj problem postoji lek.
Minut 16- Prvi aplauzi. Pavlović odapinje iz daljine, lopta prolazi pored gola Banata. Utakmica je tek počela.
Minut 26- Kompaora se na kombinaciji svih mogućih jezika sa prostora bivše Jugoslavije jedi na odluku sudije da dosudi faul protiv njegove ekipe. Kakva je to predstava ako ne sadrži elemente humora.
Minut 30- Devetka gostiju Grumić sa svega par metara pogađa golmana Novog Pazara Jokića. Izgledalo je da je svaki drugi razvoj situacije normalan, osim onog što se dogodilo.
Minut 34- Popaj Stojanović poput atletičara u trci na 800 metara u poslednjoj krivini pred ciljem lomi protivnika i umesto da uposli usamljenog Pavlovića šutira nedovoljno dobro. Oglašava se jedan od navijača: „Nije on iz Knjaževca, Piroćanac je to“
Minut 41- Opet Jagodinac Pavlović tuče iz Nedođije. Bogunović na golu Banata ispružio se koliko je dug i krajnjim naporom se isprečio pred projektilom.
Minut 45- Trenutak odluke. Pavlović je oboren iskosa sa leve strane, na nekih 18 metara od protivničkog gola. Neko dobacuje: „Dosta je prečki i stativa, ‘oću da ga daš„. Ko zna, možda ga je i čuo fudbaler sa zvanično najjačim udarcem u zemlji Srbiji. Lopta je pronašla rupu u zrenjaninskom zidu, uputila se po sredini gola, dotakla neku neravninu i prošla u mrežu kroz ruke golmana. Kad se oduševljenje stišalo oglasi se još jedan navijač: „Ovo je završeno“, aludirajući na poslednje rezultate, na utakmicama koje je Novi Pazar igrao kao domaćin. Po pravilu su se završavale sa 1 : 0.
Samo što je počelo drugo poluvreme mesto najzanimljivijih dešavanja postaje klupa Novog Pazara. Tim-menadžer, Emir Plojović na nogama, neprestano bučno savetuje svoje izabranike. Trener Vuletić tek proširi poneku Plojovićevu rečenicu. Više niko i ne postavlja pitanje klupskih funkcija. Kad se pobeđuje sve je dozvoljeno. Onaj pravougaonik ispred klupe koji označava prostor kojim može da se kreće trener premali za Plojovića. Pola koraka mu nedostaje da uđe u teren. Juri on duž aut linije, a za njim četvrti sudija. Kad dođe do prekida igre zastanu, samo što se ne sudare glavama. Ćeraće se oni tako sve do isteka 90. minuta. S druge strane, čini se da trener Banata Slavenko Kuzeljević nije ni doputovao u Novi Pazar. Niti ga vidimo, niti čujemo.
Gosti su u drugih 45. minuta imali više loptu u posedu, Novopazarci stvarali izglednije prilike. I jedni i drugi takmičili se ko će pravu šansu na lepši način promašiti. Gosti promašili u 67 i 70. minutu, a Jokić zacementirao sjajnim odbranama mesto među pazarskim stativama. Đakovac uputio loptu, iz izgledne prilike, put upravne zgrade, Stojanoviću u 73 i 74. minutu se omaklo, kao i Pavloviću u 87. minutu. Na kraju ostalo, kako reče onaj navijač, krajnjih 1 : 0. Za igru kapa dole Milošu Živkoviću. Gospodin na terenu.
Na ovim istim stranama 23. aprila poželeli smo da u prvom timu u poslednjih par kola vidimo najboljeg igrača juniorskog sastava Novog Pazara Eda Selimovića. Priliku je dobio u 75. minutu. Imao je 18 minuta da pokaže šta i koliko može. Ispostaviće se, više nego dovoljno. U 82. minutu napravio je prvi prvoligaški dribling, ubrzo i prvu grešku. Četiri minuta kasnije na sredini terena pametnim faulom sprečava brz protivnički protivnapad, i dobija prvi prvoligaški žuti karton. Minut 89- sledi prvi prvoligaški udarac u pravcu gola. Lopta je završila daleko iznad prečke, kao i u 93. minutu. Za početak jedne karijere nije loše.
I tako će Novopazarci dočekati Lazarevčane i Nišlije i putovati u Inđiju, a neće imati cilj. Idealna prilika da pokažu koliko mogu kad ne moraju ništa.
Srem-Novi Pazar 0:3
Zaslužena pobeda Novog Pazara u gostima, u Sremskoj Mitrovici. Prvi gol postigao je Stanojlović u 36. minutu, posle brzog kontranapada, potom je grešku domaće odbrane kaznio Stojanović u 55. minutu, da bi konačan rezultat postavio Igor Pavlović golom iz jedanaesterca u 76. minutu. Sutra se u Novom Pazaru igra verovatno jedna od zanimljivijih utakmica ovog proleća. Gost „plavih“ biće Kolubara, ekipa koja se nalazi na pragu Super lige.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
