Glumatanje, zastupanje stavova u koju osoba ne veruje

Deca koja su to učinila su vaspitno zapuštena, zanemarena, verovatno siromašna, verovatno osnovno neobrazovana (i ako zakon to ne dozvoljavaali zakon niko ni ne primenjuje pa shodno tome kao i da ne postoji). Dakle sakupilo se srbijansko društvance da razapne dva maloletnaaberanta na krst.Nema spora da je postupak za osudu i nije uopšte potrebno da to naglašavam, ali mi nikako nije jasno da postupak dva mala uličara izaziva više pozornosti i osude od mnogo gorih nedela odraslih, navodno obrazovanih i navodno normalnih ljudi.

Dakle ovde se ne radi o principijelnom stavu osude nekog postupka (bez obzira ko ga je učinio) već je reč o selektivnomvrednovanju postupanja i nepostupanja u zavisnosti od simpatija, količine moći i uticaja koji počinilac nekog dela (nedela) ima.

Većina nas je prisustvovala direktnim prenosimafizičkog maltretmana nad neistomišljenicima. Ne tako davno Vojislav Šešelj je pretukao i zgazio advokata Nikolu Barovića posle nekog televizijskog duela, koliko mi je poznato advokat Barović je podneo krivičnu prijavu protiv pomenutog Šešelja koji je u to vreme bio punoletan ali idržava još nije našla za shodno da pokrene postupak i izrekne kaznu. Isti taj Šešelj je Ispred tadašnje Savezne, danas skupštineSrbije, 11. juna 1992,udario pesnicom jednog taksistu, štrajkača, koji mu je uputio psovku. Šešelj je po izveštajima svedoka počeo da viče:

– Sve ću vas pobiti kao pse, meni niko ne može da urliče! Ja ću vas srediti bando, bitange! Ja ću vas upucati, bando, što ne radite? – vikao je Šešelj. Pripadnici Šešeljevog obezbeđenja su tada ispalili nekoliko hitaca iz automatskog oružja.

Dakle fizički maltretman je za neke apsolutno legalan način komunikacije.Imamo naravno i svežije slučajeve,Miladin Kovačević dobije od države milionče dolara zato što je pretukaoBrajana Štajnhauera. Marko Milošević sa svojom bandom uličara „zgazi“ Radojka Lukovića, Momčila Veljkovića i Nebojišu Sokolovića i gle čuda slučaj zastari i stavi se „ad acta“. Konačno, policajci sa zemljom sravne brata premijera (čovek je brat premijera, inače za slučaj ne bismo ni znali) i nikome ništa. Zaboravih da pomenem (na žalost) nesretnog čoveka iz javnog prevoza kojeg je brojčanik (tako zovem to zanimanje) šutirao nogama, taj čovek(anonimna sirotinja) je veća žrtva i od Raše Popova jer za Rašu ćemo svi „skočit“ i, Rašu štiti javnost a nesrećnog čoveka (da nije bilo kamerice na mobilnom telefonu) ne štiti niko. Zamorno je da vam nabrajam slučajeve ali ne uočavam da su ova dva nesretna i maloletna devijantaizašla iz korpusa pomenutih postupaka pa ne bi bilo loše za početak da se procesuiraju, osude i pravdi privedu ovi dobro uhranjeni, poznati, pismeni, moćni, dobro situiranikoji služe za primer i toj deci a posle da kaznimo i decu i njihove roditelje . Tako binekako trebao da izgleda redosledpostupakau jednom uređenom i na zakonima utemeljenom društvu.