Govorite li albanski?

Ponuda je izneta u intervjuu, dakle ne u obavezujućoj formi, a Zaev je još dodao da bi albanski u svakom trenutku trebalo da se koristi i na televiziji, i u spotovima, kako, rekao je on, nalaže Ustav Makedonije. Inače, u Makedoniji postoji jedna televizijska stanica – AlsatM – koja program emituje na oba jezika.

Pitanje upotrebe jezika osetljivo je danas pitanje u svim državama bivše Jugoslavije, često prerasta u oštre političke sukobe, pa se primeri dobre volje, kakav je prošle godine bio predlog direktora Gorenja da se deci u Sloveniji omogući fakultativno učenje srpskog jezika, beleže s posebnom simpatijom. Ali izvesnu dozu tolerancije zahteva i odluka jednog lingviste da na pitanje – treba li deca makedonske nacionalnosti u Makedoniji da uče i albanski – razgovor sa ovom novinarkom prekine spuštanjem telefonske slušalice. Jer, u pravu je, pitanje nije lingvističko nego političko i ustavno!

„Makedonija da bude binacionalna država u kojoj će se podjednako poštovati i makedonski albanski jezik“, izneo je kao prvu tačku programa upravo osnovane „Alijanse za Albance“ gradonačelnik Struge Zijadin Sela. Za razliku od Sele, koji smatra da se sporno pitanje jezika može rešiti samo novim dogovorom Makedonaca i Albanaca u Makedoniji, trenutno ključni albanski lider u toj državi, koja strepi da joj sadašnja politička kriza locirana uglavnom u makedonskom etničkom korpusu ne preraste u međuetnički sukob poput onoga iz 2001. godine, Ali Ahmeti veruje da je jezički problem nastao samo zato što makedonska strana sadašnji Ohridski sporazum pogrešno tumači.

„Prema Ohridskom sporazumu mora jedan jezik da bude zvanični ukoliko njime govori više od 20 odsto ljudi u jednoj zajednici. Makedonski organi sproveli su to samo na lokalnom nivou. Verujem da ćemo mi naići na razumevanje i to ispraviti“, rekao je Ahmeti u intervjuu za austrijski list Standard. Ovaj je odgovor dat u kontekstu sadašnje aktivnosti Pitera Fejta. Taj diplomata, poznat u našem regionu, dobio je zadatak da izradi stručnu ocenu o tome u kolikoj se meri sprovodi Ohridski sporazum iz 2001. godine kojim je regulisan suživot Makedonaca i Albanaca u Makedoniji. Popis stanovništva u toj zemlji nije obavljen od 2002. godine – prema tom popisu od pre 13 godina Albanci čine oko 25 odsto populacije. Pitanje je u Makedoniji veoma politički osetljivo i neki tamošnji političari, zavisni o biračke volje, koje je pokušao da konsultuje Danas nisu o njemu hteli da se izjašnjavaju uopšte. Da makedonska deca obavezno uče albanski – pa razgovor o tome je bespredmetan!

Marija Zafirovska, urednica u kulturnoj rubrici skopskog lista Vest, nostalgično se seća kako smo se u bivšoj SFRJ svi razumeli: „Ne znam da li ste vi učili makedonski, mi smo učili srpski“, kaže. I taman kad pomislite da je istina da u SFRJ uglavnom nismo razmišljali na kom jeziku razgovaramo, a Albert Musliju, predsednik Alijanse za demokratsku integraciju, kaže: „Građani mog Gostivara su, kao otpor državnom insistiranju na učenju makedonskog jezika, pre 90-ih godina pričali srpski! Insistiranje da ja učim vaš jezik, a vi ne smete da učite moj je generiralo veću rezistenciju kod Albanaca“, kaže on.

Na pitanje da li ona govori ili razume albanski, Zafirovska kaže: „Neeee. Ništa ne razumem. Po ovom Ohridskom sporazumu Albanaca ima svuda u javnoj administraciji, zdravstvenim ustanovama, odem tamo, pacijent i medicinski radnik pričaju na albanskom, ništa ne razumem kao da sam ne znam gde“, kaže ona.

„S jedne strane u Makedoniji imamo dva službena jezika, a s druge strane imamo curiculum da Albanci uče makedonski. Ako to može, zašto ovo drugo ne bi moglo. I albanski je službeni jezik. Ali kod nas se, i kod vas, i na Balkanu, učenje jezika se vezuje za odnos građanina sa institucijama, a ne morate u životu da imate posla sa institucijama, možete sa njima da komunicirate preko advokata“, kaže Musliju. Za njega je to i biznis pitanje: „Ja sam naučio i turski, iako je to mala manjina u Gostivaru, ali ja sam ga naučio zato što sam pričao sa njima, nije me primorala ni škola, ni država, nego ulica. Makedonija može da bude most između Albanaca, Srba i Bugara, to je biznis odnos. Zaev je relativno dobro politički odgovorio na to pitanje. „Ja znam da je to provokativno, ali on je dao dobar odgovor“. Marija Zafirovska napominje da čovek ne može da bude politički neopterećen naročito ovih dana u Makedoniji, ali: „Iskreno mislim da treba i makedonska i albanska deca da uče jezik one druge zajednice od prvog razreda kao obavezan predmet u onim mestima gde je izrazito pomešano stanovništvo, kao u Tetovu, Gostivaru, Debru… Tamo čak u nekim mestima ima više Albanaca. I koliko sam informisana, oni imaju samo po dva časa makedonskog u trećem i četvrtom razredu. Fakultativno može da se uči albanski u južnim krajevima Makedonije gde ima manje ili uopšte nema Albanaca, kao u Strumici, Đevđeliji“…