Grad Beograd daje 270 miliona dinara za reklame u vozilima: Ubeđuju nas u ono u šta ni sami ne veruju

Sekretarijat za javni prevoz je raspisao javni poziv u kom potražuje partnera za, kako navodi, kreiranje kampanje i sistema komunikacije sa putnicima, koji će biti izrađen u vidu reklamnih plakata i digitalnih panoa u oko 600 vozila. U situaciji kada se putnici voze u neispravnim i nebezbednim vozilima, u ogromnim gužvama i sa neuobičajeno dugim čekanjem, izostajanjem polazaka i nedavno ukinutim redom vožnje, malo je verovatno da će ih reklame ubediti da je vožnja gradskim prevozom praktičnija od recimo vožnje automobila.

– Promovisanje javnog gradskog prevoza i marketinške aktivnosti imaju smisla samo ukoliko imate šta da promovišete, odnosno ukoliko je gradska vlast uradila neke konkretne poteze za poboljšanje tog prevoza. U suprotnom, tako utrošena sredstva neće doneti nikakvu korist ni građanima a ni zaposlenima u sistemu javnog prevoza, jasan je o tome Ivan Banković iz sindikata Centar GSP Beograd.

– Mnogo je to novca, koji se daje u svrhu ubeđivanja putnika, odnosno reklamiranja nečega u šta gradska vlast verovatno ne može ni sama sebe da uveri. Iskreno, kao korisniku bi mi bilo vrlo iritantno da me neko ubeđuje u suprotno od onoga što i sam vidim da ne funkcioniše dobro, navodi Danasov sagovornik.

Kako ističe, ulaganje u obaveštavanje i informisanje putnika bilo bi opravdano da je Grad preduzeo ozbiljne korake kako bi pre svega omogućio da javni gradski prevoz ima prioritet u odnosu na druge učesnike u saobraćaju.

– Tek kada se sprovedu krupni koraci ka tome da izbor zaista bude javni prevoz a ne automobili, i kada putnicima ponudimo zaista pouzdanu, tačnu, brzu, bezbednu i komfornu uslugu, onda bi Grad mogao to da promoviše i ističe benefite za svakog pojedinca. Nažalost, u prethodne dve godine većina odluka Grada koja se tiču javnog prevoza su bile pogrešne i suštinski pokazuju nerazumevanje u kom smeru javni gradski prevoz i saobraćaj treba da se razvijaju, ističe Banković.

On daje primer da je makar deo tog novca mogao da se usmeri na adaptibilnu svetlosnu signalizaciju, koja je povezana sa GPS uređajima u vozilima, što bi za početak najlakše moglo da se uradi na tramvajima.

– U poslednjih 10 godina smo najvažniji podsistem potpuno zapustili, a tramvajima je oduzeto prvenstvo prolaza gde god je to bilo moguće, umesto da se čini suprotno, kaže Banković i pita koja je ciljna grupa tog reklamiranja, te da li će neko ko zaista vidi reklamu na displeju u autobusu ili tramvaju, da se zbog nje opredeli da češće koristi javni prevoz.

– Napomenuću da se problemi nagomilavaju. Primera radi, stanje sa trolejbusima je nikad lošije. Očekujem narednu sednicu Skupštine grada na kojoj će se usvajati budžet za sledeću godinu i programi poslovanja, između ostalih i GSP Beograd, da vidimo da li će bilo kakva sredstva biti izdvojena za kupovinu trolejbusa. Još 2008. je bila poslednja nabavka, kada je kupljeno 83 trolejbusa. Upravo to su vidovi prevoza koji treba da se podstiču. Ne autobusi, i to turske proizvodnje, pa se Beograđani voze u mnogo lošijim vozilima nego što je to standard u evropskim gradovima, upozorava Banković.