Grad penzionera i državnih službenika

Obrazovni profili i indolentan način na koji se školstvo odnosi prema izazovima novog vremena i potreba mladih da bi se obrazovali ili osposobili za brzo zaposlenje, ni sa te strane ne pružaju nikakvu perspektivu đacima, a o dodatnim sktivnostima, sekcijama, povezivanjima i multipraktičnošću kroz osnovno i srednje školovanje i da ne govorimo, izuzev nekoliko entuzijasta i njihovih pokušaja modernizacije, koje ipak nisu pravilo. Društveni, kulturno-zabavni život mladih je prepušten ispraznim sadržajima kafića i diskoteka, po stereotipnim klišeima novokomponovane zabave lažnog sjaja, zaludnosti kladionica i kockarnica i dokolici igraonica. Ovakvo poražavajuće stanje u svim segmentima života mladih za rezultat ima ogromnu migracijukoja uz konstantno negativni prirodni priraštaj u proteklih pet godina, u potpunosti preti da promeni demografsku sliku Priboja, kojeg već sada slobodno možemo nazvati „gradom penzionera i državnih službenika“.

Nezgrapni i groteskni pokušaji donošenja i implementacije nacionalnih, regionalnih, lokalnih Strategija za mlade, po ugledu na evropske primere, nisu dali rezultate, iz prostog razloga jer nisu polazili od činjeničnog stanja na terenu među mladom populacijom i nekompatibilnosti rešenja sa socio-ekonomskom realnošću. Za razliku od većine gradova u Srbiji gde su političke partije „prigrabile“ za sebe i svoj podmladak Kancelarije za mlade, u Priboju to nije bio slučaj i Kancelarija za mlade radi u teškim uslovima, ali dovoljno samostalno i nepristrasno u donosu na vladajuću garnituru i godinama predstavlja glavnog pokretača projekata za mlade. Kancelarija je uz Crveni krst Priboja, NVO Žip i Cezar, okupila i stimulisala volontere u raznim projektima, pomagala amatersko pozorište mladih, manifestacije, koncerte, i na najbolji način dokazala da je moguće uz ogroman entuzijazam i upornost mladih, pokrenuti stvari sa mrtve tačke. Međutim, uprkos ovim pionirskim pokušajima, velika apatija kod najvećeg dela mlade populacije, predstavlja barijeru njihovog većeg uključivanja u društveno-ekonomsko-politički život grada. Mladih nema ni u jednom organu gde se donose odluke, ni jedna strategija i plan se ne prave na bazi potreba mladih niti uvažava činjenicu da će za nekoliko godina upravo ti mladi ljudi biti izvršioci istih. Političke partije organizuju svoje podmlatke da bi im služile kao skupljači glasova, radna snaga za lepljenje plakata i privid da se vodi računa o potrebama mladih. Mladi, sa druge strane, svojom indolentnošću, bezidejnošću i zabijanjem glave u pesask pred nagomilanim problemima, idu na ruku ovakvom sistemu koji ih ne uvažava, tako da skoro nigde nećete naići na mladalački bunt koji je u svim društvima i vremenima, bio pokretač svih promena. Pristajanje mladih da budu na marginama i prosečni, da bez hrabrosti uđu u srž problema i bore se za neki bolji život i status je zapravo ključna odrednica i razlog zašto su u takvom položaju i zažto ih sistem i vlast ne uvažavaju. Ako imamo u vidu da upravo stasavaju generacije mladih koje su kroz svoje odrastanje preživele rat, inflaciju, bombardovanje, promene, krize, koji ne veruju više nikome i sebe ne mogu da vide u ovom poremećenom sistemu vrednosti, onda je donekle i razumljivo i zašto beže od realnosti i žive neke druge 3D živote koji im se nude i servijaju kroz TV programe, partijske programe, kriminalne kliše brzog bogaćenja i uspeha preko noći. Rezultat svega toga je povećan broj devijantnih ponašanja kod mladih, o kojima na žalost skoro svakodnevno možemo pročitati u štampi ili u policijskim saopštenjima o sve većem broju naših mladih sugrađana koji su se upustili u kriminalno-švercerske poslove, u pokušaju da pobegnu iz bede i beznađa koje ih okružuju.

Kao pogranična opština na tromeđi na kojoj su još uvek sveža sećanja na prethodni rat, Priboj ima i tu specifičnost koja se mora uzeti u obzir o različitostima i dodatnoj potrebi pažljivijeg pristupa mladima u srpskoj i bošnjačkoj nacionalnoj zajednici. Kao najurbanija sredina u okruženju sa dugogodišnjim, međuetničkim odnosima na zavidnom nivou, Priboj i sada nema ekscesnih situacija među mladima na nacionalnoj osnovi, nema „podeljenih kafića“ u kojima izlaze samo mladi jedne ili druge grupacije, ali u svakom slučaju ima dosta razlika i nepotrebne podeljenosti mladih u mišljenjima i doživljavanjaima druge zajednice. Prepušteni sami sebi, dezorijentisani i bezperspektivni mladi ljudi, postaju lak plen desno orijentisanih snaga i sa narastanjem tenzija u protekloj godini, turbulencija između Beograda i Novog Pazara, ispod površine, sve je više isključivosti i tenzija koje se, ukoliko se ne želi da dođe do većih podela među mladima, moraju prevazilaziti što pre kroz stalne kontakte, dijaloge mladih ljudi. Jedan od svetlijih primera kako je to moguće je i Festival Nove veze koje je u organizaciji Kancelarije za mlade održan u Priboju, uz učešće mladih iz pet opština iz BiH i pet iz Srbije koji je pokazao pravi način za prevazilaženje razlika, jačanje tolerancije i veza među mladima kao garant mira i prosperiteta koji će u budućnosti zavisiti upravo od ovih mladih ljudi koje sada tako zapostavljamo.