Grcamo u dugovima

– Opštinska Direkcija za izgradnju je nasledila oko 30 miliona dinara duga, od čega je skoro 20 za čišćenje snega tokom prošle zime. Pokušaćemo da kroz rebalans opštinskog budžeta ublažimo problem dugovanja koje nam je u „miraz“ ostavila prethodna vlast i time se obrukala pred građanima. Mogli su da se potrude da na vreme evidentiraju i izmire račune za rad buldožera i čistača, a ne da sada grcamo u dugovima iščekujući novu zimsku sezonu, kaže diplomirani mašinski inženjer Miroljub Šaponjić, novi direktor Direkcije za izgradnju i građevinsko zemljište Opštine Nova Varoš. On ističe, da je, uprkos problemima, a poučena lanjskim iskustvom kada je snega i leda bilo na pretek, Direkcija, ipak, već počela pripreme za zimsko čišćenje i održavanje saobraćajnica.

Opečeni prošlogodišnjim velikim padavinama i hladnoćama, kada su se mašine teško palile, ostajale zavejane u smetovima ili zbog nedostatka adekvatne opreme čak sletale sa drumova, u ovom javnom preduzeću ističu da se dosadašnju praksu na ovom polju bitno promeniti.

– Pripremamo detaljan plan održavanja puteva u zimskim uslovima, koji će podrazumevati čišćenje samo prioritetnih putnih pravaca. Priliku za čišćenje dobiće pouzdane firme, što znači one sa adekvatnom opremom i spremnim mašinama. Novina će biti ta što će plaćenje biti po učinku, a ne po satnici, kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu. Meštani sela, sa druge strane, moraće da se prilagode novim uslovima i da ozbiljnije shvate svoje obaveze jer tamo gde je opština obezbedila preko 30 voza, biće reda u podeli nafte za traktore i čistače. Mora se prekinuti sa praksom da se nekome put očisti do štale, a da drugi budu potpuno odsečeni od sveta, ističe Šaponjić.

Novi direktor opštinske Direkcije kaže i da su slabe šanse da do kraja ove građevinske sezone budu asfaltirane nove deonice puta jer je budžet za ove namene već probijen. Opredeljena sredstva za ovu vrstu radova potrošena su tokom izborne kampanje, kada su brojni projekti započeti i ostali nedovršeni. Prema rečima direktora Šaponjića, i tu će se uspostaviti prioriteti i odrađivati samo urgentni radovi. Kad su sela u pitanju, radiće se delovi saobraćajnica u Drmanovićima i Miševićima, a sredstva za ove projekte, od oko 30 miliona dinara, obezbediće Ministarstvo saobraćaja. U toku je i nastavak izgradnje puta Jasenovo – Bela Reka, a u ovoj mesnoj zajednici planirani su i radovi na makadamskom putu prema zaseoku Milojevići u dužini od oko 900 metara, kao i popravka puta na potesu Sjeništa – Klak. Ovaj posao trebalo bi da bude okončan do kraja ove građevinske sezone, zahvaljujući pomoći resornog ministarstva. Država će sa oko 10 miliona dinara podržati i započeti posao na izgradnji puteva u MZ Božetići i to krak ka zaseoku Popovići u dužini od oko 500 metara i oko tri kilometra dug makadamski put od Božetića do Tisovice.

– Na području grada biće nastavljeni radovi u ulicama Roda Stevovića, Vionik i na završetku deonice puta u naselju Staro Polje. Ove investicije vredne su više od 20 miliona dinara. Prioritet u gradskoj zoni je, svakako, deonica duga oko 120 metara u Karađorđevoj ulici, od Ristića sokaka do Ulice Slobodana Nikačevića. Uputili smo zahtev za finansijsku podršku Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, a ukoliko uskoro ne dobijemo odgovor, ovaj posao, vredan oko šest miliona dinara, odradićemo iz sopstvenog budžeta, jer su građani sa pravom ogorčeni što se ova deonica konačno ne završava, kaže Miroljub Šaponjić, najavljujući ozbiljnije poslovanje i planu izbora izvođača radova na izgradnji saobraćajnica. Direkcija je, prema tvrdnjama novog direktora, prinuđena da prilikom sklapanja ugovora za nove radove unese i klauzulu po kojoj se izvođaču zadržava pet posto sredstava sve dok ne istekne dvogodišnja garancija, na primer, za nove deonice asfalta.

Zbog besparice u Direkciji nisu sigurni ni kako će ublažiti velike probleme u vodosnabdevanju pojedinih sela. Žeđ, osim podjavorskih sela, muči i meštane Radoinje, Bistrice, Negbine, Drmanovića… Opštinska Direkcija za izgradnju na stolu ima spremne projekte za nekoliko seoskih vodovoda, ali je realizacija ovih investicionih poduhvata nemoguća bez ozbiljnije podrške države ili eventualno stranih donatora.