Rasprava oko izlaska Grčke iz evrozone pomerila se sa „ako“ na „kako“, bar sudeći po onome što se ovih dana moglo čuti od evropskih lidera. Političari se, prema takvom scenariju, i dalje ophode kao prema „sudnjem danu“ koji mora biti izbegnut po svaku cenu. Nemačka Bundesbanka u svom izveštaju ukazala je da je izlazak Grčke iz evrozone uznemirujući ali izvodljiv korak.
Niko ne misli da će „amputacija“ Grčke iz evrozone biti laka, tvrde analitičari, i dodaju da će izbori narednog meseca svakako biti neka vrsta referenduma o članstvu zemlje u evrozoni. Postoji opasnost da nakon 17. juna Grčka dobije vladu koja nije spremna niti sposobna da ispuni uslove EU i MMF u zamenu za pomoć. U tom slučaju, Grčka bi do kraja godine ostala bez novca, predviđaju ekonomisti iz američke bankarske grupacije Sitigrup u najnovijem izveštaju, što bi primoralo zemlju da traži utočište u drahmi. Neki misle da bi to moglo da se dogodi i mnogo ranije.
„Koliko god politički akteri tvrdili da to ne žele i da se ne može dogoditi, mora postojati plan u slučaju nužde“, smatra Dženifer Mekovn, londonski ekonomista. Kada je reč o tome može li izlazak grčke iz zone evra biti izbegnut, Mekovnova ocenjuje da postoji šansa da sve to bude sprečeno. Ipak, dodaje da nije sigurna da će evropski lideri doneti pravu odluku.
Predviđanja su i da bi napuštanje evrozone dovelo do socijalnih nemira u Grčkoj. Drugi smatraju da bi to provociralo finansijsku krizu u ostatku Evrope, a možda i u svetu. Ekonomisti koji se bavi ovim pitanjem se slažu da bi pripreme za eventualni scenario istupanja Grčke iz evrozone trebalo da budu držane u tajnosti, i po mogućstvu objavljene tokom vikenda kada banke budu zatvorene. Jedan od ozbiljnih problema jeste štampanje novih novčanica, proces koji traje sedmicama i mesecima. Ekonomisti smatraju da Grčka možda neće morati sada da pribegne štampanju novih drahmi. Pre svega jer se veći deo transkacija obavlja elektronskim putem, dok bi za one manje uobičajene građani mogli da koriste evro dok nove novčanice ne izađu iz štampe.
Čarls Blankart, profesor na Humbolt univerzitetu u Berlinu, u izjavi za Njujork tajms tvrdi da bi Grčkoj trebalo da bude omogućeno da sačuva štednje u evrima tokom tranzicionog perioda. Blankart navodi da bi Grčka mogla da se suoči sa neverovatnom devalvacijom tokom perioda ponovnog uvođenja drahme. U izvesnoj meri, devalvacija će dovesti do pada plata u odnosu na ostatak sveta, ali bi sa druge strane zemlja postala konkurentnija na izvoznim tržištima. Procenjuje se da bi plate pale za 40 odsto tokom noći umesto postepeno tokom godina ukoliko evro ostane valuta.
Ekonomisti predviđaju da bi u slučaju povratka na drahmu vrednost te valute u odnosu na evro drastično opala, što bi dovelo do povećanja cena uvezene nafte i drugih artikala i umanjilo eventualne koristi devalvacije. Kako bi se sprečila hiperinflacija, grčka Centralna banka bi morala da vodi strožiju monetarnu politiku i odupre se političkom pritisku da štampa isuviše novca. Vlada bi, takođe, morala da postane fiskalno odgovornija.
Umesto formalnog napuštanja evrozone, Grčka bi mogla, navodi za Njujork tajms Jakob Fank Kirkegard, istraživač u Institutu Petreson iz Vašingtona, da primeni recept Crne Gore koja koristi evro kao valutu a nije članica evrozone. „Oni bi mogli da budu kao Crna Gora nekoliko meseci, a potom da pronađu način da se opet povežu sa evrozonom“, kaže Kirkegard. Prema njegovom mišljenju, to je dovoljno vremena da se Grci ubede da su uslovi koje propisuju inostrani zajmodavci manje zlo.
U slučaju da Grčka postupi po preporukama ipak će joj biti neophodna međunarodna podrška. To znači, tvrdi dobar deo stručne javnosti, da Grčka i izvan evrozone ostaje veliko finansijsko breme za evropske poreske obveznike.
Nova demokratija favorit na izborima
Konzervativna partija Nova demokratija je favorit na parlamentarnim izborima u Grčkoj zakazanim za 17. jun, ali ta stranka neće uspeti da osvoji apsolutnu većinu, rezultati su najnovijih anketa. Prema rezultatima, Nova demokratija će osvojiti između 23,3 i 25,8 odsto glasova, ali takav ishod će stranku primorati da traži koalicione partnere kako bi formirala vladu. Radikalna levičarska partija Siriza, protivnik programa štednje, biće na drugom mestu po broju osvojenih glasova, a na trećem socijalistička partija Pasok, koja podržava program štednje. Prema anketi sprovedenoj između 22. i 24 maja, u kojoj je učestvovalo 1.075 domaćinstava, 82,4 odsto Grka želi da država ostane u evrozoni. Rezultati drugog istraživanja u kojem je učestvovalo 1.000 grčkih građana pokazuju da će Nova demokratija imati između 121 i 123 poslanika, a Siriza između 66 i 68 poslanika u parlamentu od 300 mesta. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
