Evropska komisija osudila je Grčku zbog falsifikovanja podataka o javnim finansijama, navodi se u najnovijem izveštaju izvršnog tela EU. Finansijski stručnjaci u Briselu saopštili su da je vlada novog grčkog premijera Jorgosa Papandreua „namerno je pogrešno predstavila cifre tokom prošle godine“, kada je revidirala državni deficit na 12.7 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), iako Pakt stabilnosti EU predviđa da gornja granica budžetskog deficita bude 3.7 odsto BDP.
„Finansijske revizije takvog opsega predstavljaju retkost u drugim državama članicama Unije, ali Grčka je u prošlosti to činila u više navrata“, naglašava se u izveštaju“. Prema mišljenju zvaničnika Komisije, podaci koje je dostavila Grčka nisu pouzdani i postoji mogućnost da je vrednost javnog duga te države još veći. Štaviše, Brisel ocenjuje da ne postoji zadovoljavajući stepen saradnje između različitih institucija u Atini, što se nedvosmisleno odrazilo na stopu državnog deficita.
Analitičari smatraju da vrednost javnog duga, koja trenutno iznosi čak 113 odsto BDP predstavlja gorući problem u Grčkoj, budući da postoji mogućnost da će takva situacija ugroziti stabilnost evra i pogoršati stanje u drugim državama članicama EU. Ipak, predsednik Unije Herman van Rompuj tvrdi da Papandreuova vlada preduzima mere kako bi prevazišla izazove. „Potrebno je da Grčka intenzivira napore tokom ove godine i smanji vrednost javnog deficita na dozvoljenu granicu“, izjavio je lider EU posle sastanka s grčkim premijerom.
Grčki parlament usvojio je proteklog meseca državni budžet za 2010. kojim je predviđeno zamrzavanje zarada novih radnika u javnom sektoru, kao i smanjenje izdataka za socijalna davanja i rad vlade. „Ne možemo da uzmemo aspirin i suočimo se s ovim problemom, već je potrebno da promenimo kurs“, smatra Papandreu. Prema njegovom mišljenju, glavni krivci za finansijske nevolje su korupcija, utaja poreza i neefikasnost uprave.
Strah od društvenih nemira
Mada je grčka vlada obećala da će prevazići goruće finansijske probleme, Papandreu nije pristao da uvede sve restriktivne mere koje je od Atine zahtevao Međunarodni monetarni fond (MMF). Dobri poznavaoci prilika u Grčkoj tvrde da je premijer odluku doneo iz straha od društvenih nemira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
