Ministri finansija 16 zemalja članica evrozone dogovorili su se o načinu na koji bi mogli da pomognu Grčkoj da prevaziđe svoju budžetsku krizu koja je ugrozila stabilnost zajedničke valute – evra.
Premijer Luksemburga Žan Klod Junker, koji je predsedavao sastanku ministara finansija evrozone, izjavio je da će Grčka dobiti pomoć jedino u vidu bilateralnih pozajmica od zemalja članica evrozone. „ Saglasili smo se da evrozona ponudi Atini bilateralnu podršku u koordiniranoj fromi“, dodajući da grčke vlasti još nisu zvanično zatražile finansijsku podršku. Ministri su naglasili da su isključili mogućnost kreditnih garancija Grčkoj čija će vlada tokom godine morati da pozajmi oko 54 milijarde evra na međunarodnim finansijskim berzama da bi namirila razliku između svojih prihoda i rashoda.
Šef evrozone i premijer Luksemburga nada se da Grčkoj u stvari uopšte neće biti potrebna pomoć, te da drastične mere štednje koje vlada u Atini već preuzela, a koje uključuju zamrzavanje plata u javnom sektoru – što je već izazvalo dva nacionalna štrajka, imaju punu podršku EU i drugih institucija. Junker je ipak dodao da su ministri postigli sporazum o usklađenoj akciji koja bi mogla da bude brzo aktivirana u slučaju potrebe i da će je liderima zemalja članica EU, u svrhu njihove konačne odluke, predstaviti na samitu 25. i 26. marta.
U završnom saopštenju sastanka se napominje da pomoć Grčkoj neće biti jeftina, odnosno po povlaštenim uslovima, te da cilj nije ponuda novca po prosečnim kamatnim stopama u evrozoni već stabilizacija čitave evrozone.
Pravila evrozone zabranjuju da jedna članica preuzme dug druge, tako da većina analitičara već sada govori da će ponuđena pomoć Atini najverovatnije biti u obliku bilateralnih pozajmica.
Da li će sve to biti dovoljno da uveri finansijske berze da Grčka neće bankrotirati i obnovi stabilnost poljuljanog evra, ostaje da se vidi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
