Tek ulazimo u dane zaražavanja: Grip, virus, korona – kako ih razlikovati i kada se javiti doktoru

Ona ističe da grip nastaje naglo i često „obara s nogu“.

„Jednog dana ste aktivni, a već sledećeg ne možete da ustanete iz kreveta. Pojavljuje se visoka temperatura (često preko 38–39°C), praćena drhtavicom, preznojavanjem, jakim bolovima u mišićima i glavoboljom. Kašalj je obično suv i iscrpljujući, a iscrpljenost toliko jaka da mnogi ovaj osećaj opisuju kao da ih svaka koščica u telu boli. Oporavak traje dugo i kada temperatura padne, umor i slabost mogu trajati još danima. Grip je ozbiljna sistemska infekcija koja može da izazove ozbiljne komplikacije, poput upale pluća, pogoršanja hroničnih bolesti“, rekla je doktorka Maris za Danas.

Za razliku od gripa, kako kaže dr Maris, prehlada uzrokovana različitim virusima, među kojima su najčešći rinovirusi, nastaje polako i tiho.

„Od simptoma prvo se javi grebanje u grlu, zatim zapušen nos i kijanje. Temperatura, ukoliko se pojavi, retko prelazi 37,5°C. Umor je blag, a simptomi obično prolaze za 5–7 dana. Prehlada retko uzrokuje komplikacije i najčešće se završava spontano. Infekcija zahvata gornje disajne puteve“, navela je doktorka.

Prema njenim rečima, infekcije izazvane novim korona virusom su najčešće blage, a simptomi slični gripu.

„U težim oblicima infekcije može se javiti teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, infekcija krvi i septički šok. Osobe starije od 60 godina i koje boluju od hroničnih bolesti (povišeni pritisak, šećrna bolest, bolesti srca i respiratornih organa, maligne bolesti) podložnije su težim oblicima infekcije novim korona virusom“, dodaje ona.

Epidemiološkinja savetuje da u slučajevima kada povišena temperatura traje duže od 2-3 dana, kada se kašalj pogoršava, kada se javi otežano disanje, probadanje u grudima, odmah se treba javiti lekaru.

„Ukoliko neko ima respiratorne simptome, savetuje se da stavi masku preko usta i nosa, da smanji kontakte sa drugim ljudima i ukućanima, da ostane kod kuće. Kod blažih simptoma bolesti treba uzimati simptomatsku terapiju (lekove za spuštanje temperature, protiv bolova, pastile ili oriblete za gušobolju …), odmarati se i obezbediti dovoljan unos tečnosti (voda, čajevi i bistre supe) kako bi se sprečila dehidratacija. Savetuje se praćenje simptoma, a obavezno otići na i pregled i analize krvi ukoliko simptomi traju duže od 2–3 dana bez poboljšanja, ukoliko temperatura prelazi 39 °C i ne spušta se lekovima, ili ako se javi otežano disanje, bol u grudima ili izražena iscrpljenost“, ukazuje doktorka.

S obzirom da se uzročnici respiratornih infekcija prenose kapljičnim putem, najčešće kijanjem, kašljanjem i razgovorom, kao i dodirom kontaminiranih površina, higijena ruku, provetravanje prostorija i izbegavanje kontakta sa obolelima najvažnije su mere u sprečavanju pojave ovih infekcija.

Preventivne mere:

• Redovno pranje ruku toplom vodom i sapunom najmanje 20 sekundi

• Dezinfekciju ruku u javnim prostorima gde se virusi lako šire

• Provetravanje prostorija i održavanje vlažnosti vazduha u grejnoj sezoni

• Izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome

• Prekrivanje nosa i usta pri kijanju i kašljanju

• Uravnotežena ishrana, dovoljno sna i fizička aktivnost za jači imunitet.

• Vakcinacija protiv sezonskog gripa, naročito kod trudnica, starijih i hroničnih bolesnika.

Direktorka Batuta: Tek ulazimo sve intenzivnije u dane zaražavanja

Podsetimo, direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović izjavila je za Tanjug da se trenutna epidemijska situacija u Srbiji vidi u domovima zdravlja gde je veliki broj obolelih od respiratornih infekcija. Kako je navela, trenutno stanje u domovima zdravlja pokazuje da je najviše inficiranih od sezonskog gripa kod dece školskog i predškolskog uzrasta.

“Sada ulazimo sve intenzivnije u dane zaražavanja i možemo očekivati u stvari da se virus gripa vrlo brzo širi u porodicama i u kolektivu, ali naravno i među školskom decom i najmlađima, jer se najveći broj inficiranih registruje kod najmlađih – to su deca od nula do četiri godine, a potom deca od pet do 14 godina“, rekla je dr Jovanović.

Ona je podsetila da je virus gripa u Srbiji dokazan, kao i svuda u Evropi, i da je ove godine nešto ranije bio potvrđen, odnosno četiri nedelje ranije nego prethodne sezone.

„Ove godine je došlo i do iznenadnog pojavljivanja i prisustva nešto učestalijeg virusa tipa A, i upravo su te neke male modifikacije tog virusa izazvale malo i paniku među stanovništvom, ali radi se o redovnim promenama, jer virus gripa je takav virus čiji se genom u kontinuitetu menja“, pojasnila je ona, dodavši da to znači da, ako dođe do nekih malih promena u genetskom sastavu virusa, one ne utiču na masovno zaražavanje, ali da treba biti obazriv zato što je virus gripa jedan od virusa sa najbržim promenama koje mogu dovesti do tih mutacija i vrlo brzo se širi.

Direktorka Instituta Batut poručila je da vakcina ima dovoljno i da još uvek nije kasno da se građani vakcinišu. Prema njenim rečima, do sada je oko 200.000 njih primilo vakcinu protiv sezonskog gripa.

„Interesovanje je bilo veliko, ali imajući u vidu da tek sada ulazimo u akutniju fazu povećanog zaražavanja i očekujemo sve veći broj inficiranih, preporučujemo svima koji imaju inače neke zdravstvene tegobe, da ipak dođu i da se vakcinišu i zaštite od potencijalnih komplikacija”, poručila je direktorka Batuta.