Gruzini sumnjaju u naklonost Amerike

Naime, Rusija je prošle nedelje u svom stilu obeležila dve godine od rata sa Gruzijom. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je posetio otcepljenu gruzijsku pokrajinu Abhaziju, koju Rusi sada priznaju kao nezavisnu zemlju, a izdato je i saopštenje da su vazduhoplovne snage instalirale u Abhaziji sistem protivvazdušne odbrane S-300, što , kako se navodi, predstavlja protivmeru pretnjama iz Gruzije. I dok su Gruzini, koji imaju tendencije da se prema svakoj vrsti ruske provokacije odnose kao prema preduslovu za apokalipsu, izrazili zabrinutost zbog takvog razvoja situacije, portparol Stejt dipartmenta je tu inicijativu Kremlja pozdravio kao staru vest.

Dobri poznavaoci prilika ocenjuju da je Obamina administracija do sada uspešno održavala ravnotežu između „odbrane“ Gruzije i „resetovanja“ odnosa s Rusijom. Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko Moskva jednostavno odbije da povuče svoje snage sa teritorija osvojenih tokom rata koji Gruzini smatraju nepravednim.

Pre samo pet godina činilo se da Gruzini nisu imali razloga za brigu kada je reč o naklonosti Amerike. Kada je 2005. tadašnji predsednik SAD Džordž Buš posetio Gruziju, dodeljena mu je titula nacionalnog heroja, a jedna ulica u gruzijskoj prestonici dobila je ime po njemu. Gruzija je ubrzo nakon toga postala nezvanična „maskota“ Bušovog navodnog „pohoda za demokratiju“. Bivši američki lider je pružio podršku, koja doduše nije urodila plodom, težnji Gruzije ka članstvu u NATO, uprkos žestokom protivljenju Rusa. Američki senator iz redova republikanaca Džon Mekejn dodelio je gruzijskom predsedniku Mihailu Sakašviliju Nobelovu nagradu za mir zbog centralne uloge u „ružičastoj revoluciji“ 2003, nakon koje je u Gruziji uveden demokratski režim, dok je on preuzeo predsedničku palicu. Mekejn i dalje pruža vatrenu podršku Gruziji. U nedavno objavljenom tekstu u Vašington postu navodi se da se „stiče utisak da Obamina administracija više teži da umiri autokratsku Rusiju nego da podrži prijateljsku demokratsku Gruziju“.

Prema ocenama analitičara, među gruzijskim liderima vlada optimistično raspoloženje, barem u javnosti. Temuri Jakobašvili, gruzijski ministar za reintegraciju, jednom prilikom je rekao da „veruje da Obamina administracija ne rasprodaje Gruziju“. Kao predsednički kandidat Obama je oštro osudio rusku invaziju na Gruziju, a kada je stupio na državno kormilo nedvosmisleno je odbacio rusko de fakto pripajanje Abhazije i Južne Osetije, otcepljenih pokrajina gde je rat i započet 2008. Štaviše, kada je državna sekretarka SAD Hilari Klinton prošlog meseca posetila Tbilisi, za rusko prisustvo u dve pokrajine upotrebila je reč „okupacija“.