Dva meseca pre pada Berlinskog zida, Margaret Tačer, tadašnja britanska premijerka, rekla je Mihailu Gorbačovu da ni Velika Britanija ni Zapadna Evropa ne žele da se Nemačka ujedini i tom prilikom jasno stavila do znanja da želi da sovjetski lider učini sve što je u njegovoj moći da to spreči.
Na izuzetno prijateljskom sastanku sa Gorbačovim u Moskvi 1989, Tačerova je rekla da destabilizacija Istočne Evrope i propast Varšavskog pakta takođe nije u interesu Zapada. Čak 20 godina nakon toga postoji velika verovatnoća da se zbog ovih njenih opaski podigne velika prašina. One postaju još intrigantnije kada im se doda i priznanje Tačerove da se sve ono što je rekla prilično razlikuje od javnih saopštenja Zapada i zvaničnih izjava NATO. „Ne želimo ujedinjenu Nemačku“, rekla je ona. „To bi dovelo do pomeranja posleratnih granica, a to ne smemo da dozvolimo jer bi takav sled događaja potkopao stabilnost celokupne međunarodne situacije“.
Ovi njeni tvrdokorni stavovi potiču iz bogate arhive zvaničnih spisa Kremlja koji su prokrijumčareni iz Moskve. Pošto je Gorbačov sišao s predsedničkog kormila 1991, kopije spisa iz državne arhive dostavljene su njegovoj ličnoj fondaciji u Moskvi. Pre nekoliko godina Pavel Stroilov, mladi pisac koji je istraživao fondaciju, shvatio je koliki istorijski značaj ti spisi imaju. Kopirao je više od 1.000 zapisa svih razgovora u Politbirou i poneo ih sa sobom u London.
Kopije je napravio u pravom trenutku, pošto su svi zapisi razgovora sa sastanaka u Politbirou sa stranim liderima sada zapečaćeni. U tim dokumentima se do detalja navodi kako su Rusi reagovali na burne događaje iz 1989. i obelodanjeni su očajnički pokušaji Velike Britanije i Francuske da osujete inicijative Nemačke za ujedinjenjem, nagoneći SSSR da se tome usprotivi. Dokumenta takođe odražavaju ogromnu mržnju Gorbačova prema starim istočnoevropskim komunističkim liderima, kao i njegovo naivno verovanje da ukoliko oni budu smenjeni, istočni Evropljani će biti zahvalni Rusima zato što promovišu perestrojku.
Tačerova je bila svesna da će se oko njenih opaski podići velika prašina ukoliko budu obelodanjene. Već je izazvala neslaganje, posebno među pristalicama Solidarnosti u Poljskoj i na Zapadu, time što je Gorbačovu rekla da je „veoma impresionirana“ hrabrošću i patriotizmom Vojćeha Jaruzelskog, poljskog komunističkog lidera. A onda je napravila senzaciju. Zamolila je da njene sledeće izjave ne uđu u zapisnik. Gorbačov se složio, ali su one ipak bile kratko zabeležene.
Spisi otkrivaju kakva je konfuzija usledila nakon pada komunizma širom istočne Evrope. Neverovatno ali istinito, Rusi su čak diskutovali o tome da sami sruše Berlinski zid, kako se navodi u zapisu razgovora u Politbirou 3. novembra 1989.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
