Hakeri i „kuriri“ dele masnu zaradu

Radoje Vuković, viši policijski inspektor Odeljenja za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala MUP, kaže da su prevare najčešće podrazumevale preuzimanje identiteta osoba krađom podataka o ličnosti i platnih kartica.

– Vešti hakeri uspevaju da „provale“ u bankarske sisteme i otkriju lične podatke i brojeve platinih kartica njihovih klijenata. Na taj način stiču mogućnost da kupuju preko interneta, a robu potom, sa sve računom i garancijom, preprodaju drugim osobama. Taj posao za njih obavljaju „kuriri“ na čiju adresu roba stiže, ali pod lažnim imenom, a potom zajedno dele čistu zaradu. Na tržištu se najčešće nalazi tehnička roba poput video opreme, malih kućnih aparata i mobilnih telefona, a povremeno i ostali inventar kojem nije lako ući u trag – objašnjava Vuković.

On dodaje da prevaranti često računaju i na lakovernost građana koji, nenaviknuti na „onlajn“ život, ponekad sami odaju svoje podatke. U Vranju je otkrivena grupa ljudi koja je falsifikovala sajt „Vestern juniona“ i predstavljajući se kao ova institucija slala građanima ponude za svoje usluge. Oni koji su na prevaru naseli uplaćivali su novac, a tek kasnije shvatali da za njega neće dobiti nikakvu uslugu.

– Internet prevare nisu problem samo jedne zemlje, već on skoro uvek prelazi državne granice putem globalne mreže. Tako smo nedavno kod trojice naših građana pronašli podatke 1.500 američkih kartica. Sa druge strane, tu je takozvana „nigerijska prevara“, odnosno izigravanje ljudi predstavljajući se da ste osoba kojoj treba pomoć. Građani širom sveta, pa i kod nas, povremeno dobijaju elektronsku poštu u kojoj ih, navodno, najčešće ženska osoba iz siromašnog dela sveta, moli za pomoć kako bi došla do velikog nasledstva koje joj je neko ostavio u Evropi. Osoba koja se „upeca“ obično treba da plati nekoliko stotina dolara, kako bi ta devojka dobila veliko nasledstvo, a za uzvrat dala nekoliko hiljada dolara – navodi naš sagovornik.

Viši policijski inspektor naglašava da su internet prevaranti i veliki psiholozi, te da nije potrebno da prevareni bude lakoveran i neobrazovan. O tome najbolje govori primer jedne naše doktorke nauka koju su prevaranti dobro proučili i pripremili joj klopku koja se uklapala u njenu svakodnevicu, pa žena nije ništa posumnjala. Naime, ona je dobila poziv putem elektronske pošte da bude predavač na jednom skupu u inostranstvu, a kako je to više puta već radila, nije posumnjala da je očekuje prevara. Doktorka je za držanje predavanja trebalo, kao i ranije, da dobije određenu sumu novca, ali je prethodno morala da uplati kotizaciju od nekoliko stotina evra. Prevarena žena tako je i postupila, a da skup i predavanje ne postoje posumnjala je tek kada i posle više dana čekanja nije dobila pozivnicu i potvrdu da dođe u inostranstvo.

– Građani treba da shvate da je „onlajn“ život isti kao i život na ulici, te da se tako isto i ponašaju. Kao što nikome ne bi dali svoje bankovne i druge podatke da mu zatraže negde u gradu, tako to ne treba raditi ni putem interneta. Isto važi i za slanje slika, filmova i ostalih ličnih stvari jer se nikada ne zna ko sedi sa druge strane mreže. To je naročito važno sa širnjem globalnih društvenih mreža poput „fejsbuka“ – savetuje Vuković.

Lidija Komlen Nikolić, tužilac za tehnološki kriminal, takođe navodi da su Internet prevare velika opasnost, kako zbog razvoja „onlajn“ života kod nas, tako i zbog širokog spektra obmana. Ona napominje da je tužilaštvo u proteklom periodu imalo nekoliko susreta sa prevarama putem bankovnih kartica, elektronskog novca, ali i pravljenjem lažnih sajtova.

Napadi na državne institucije

Na meti internet hakera redovno su i sajtovi i baze podataka državnih institucija. Tako su albanski hakeri nedavno uspeli da „upadnu“ na nekoliko internet prezentacija republičkih ministarstava. Međutim, u MUP ističu da je njihova baza podataka jedna od najštićenijih, da hakeri još nisu uspeli da je ugroze, što je i dobro s obzirom na vrstu podataka koji se čuvaju u elektronskom obliku.

Kazna do osam godina zatvora

Sankcionisanje internet prvara u Srbiji je obuhvaćeno članovima 225 i 301 Krivičnog zakonika Srbije. Prvi se bavi zloupotebom platnih kartica, a drugi računarskim prevarama. Ova oblast regulisanja je kao i u većini zemalja Evropske unije pa je za prevaru sa materijalnom koristi od 1,5 miliona dinara predviđena zatvorska kazna do osam godina zatvora. Međutim, kako su svote prisvojenog novca često mnogo manje, tako su i kazne blaže.