Heg najavio jačanje međunarodne misije u Bosni

Upravo u jednoj od ključnih oblasti uticaj liberalnih demokrata naročito bi se mogao osetiti ali ne u smislu šta će se dogoditi već šta neće. Teško je zamisliti da liberali pristanu na neku novu vojnu operaciju.

Hegove reči tokom svog prvog obraćanja javnosti na mestu šefa diplomatije odraz su onoga što je govorio tokom izborne kampanje „da nije bio toliko dugo u opoziciji da bi sada gledao propadanje Britanije“. Pred njim su veliki izazovi u ispunjavanju sopstvenih ambicija, navode analitičari.

Najavljena kao jedna od hitnih reformi – uspostavljanje Saveta za nacionalnu bezbednost – znači da će spoljnu politiku zemlje ubuduće krojiti ne samo šef diplomatije, već i ministar odbrane i ljudi iz bezbednosne branše, po ugledu na Ameriku. U tom cilju formiran je Savet za nacionalnu bezbednost koji će koordinirati napore ministarstava i agencija u cilju osiguranja bezbednosti zemlje.

Evroskeptični torijevci i proevropski liberali na neki način postigli su kompromis kada je reč o odnosu prema evropskim susedima. Sporazumno rešenje kaže da će Britanija „biti pozitivan učesnik“ u EU. Niko, međutim, neće podržati ulazak zemlje u evrozonu. Heg obećava da će biti „aktivan i aktivista“ na polju spoljnih odnosa EU. To neće biti težak zadatak za njega jer u inostranim odnosima EU deluje kao skup nacionalnih država. On kao i podjednako skeptični novi ministar odbrane Liam Foks, nisu raspoloženi za šire otvaranje ka EU, već pre svega za bilateralnu saradnju sa pojedinim članicama. Heg ističe da međunarodni napori u Bosni, gde je EU i te kako aktivna, moraju biti pojačani.

Kao deo komrpomisnog rešenja između koalicionih partnera kada je reč o EU, konzervativci su najavili da će odustati do planova da traže izuzeće iz nekih socijalnih zakona, naročito direktive o radnom vremenu.

Kada je reč o odnosima sa Amerikom, predsednik Barak Obama kao i Heg iskoristili su frazu „specijalno partnerstvo“, ali nije poznat vremenski okvir tog partnerstva. Veruje se da sve dok se britanske snage budu borile zajedno sa američkim vojnicima protiv talibana u Avganistanu, nijedna strana neće odustati od partnerstva iako Heg naglašava da će Britanija biti „čvrsta ali ne i rob“.

Britanska uloga u tom ratu će se nastaviti iako se obe partije koalicione vlade u Londonu nadaju da će uslovi biti takvi da započne britansko povlačenje u ne tako dalekoj budućnosti. Ukoliko ne bude tako, onda će biti tenzija. Kada je reč o Iranu, postoji potpuna saglasnost sa zapadnim državama da bi Savet bezbednosti trebalo da izglasa sankcije protiv Teherana. Veliko potencijalno sporno pitanje u ovoj oblasti jeste koji će stav usvojiti britanska vlada ukoliko SAD ili Izrael izvrše napad na iranska nuklearna postrojenja.

Kada je reč o Bliskom istoku, britansko ministarstvo spoljnih poslova u novom sastavu podržava rešenje o postojanju dve države i sasvim sigurno će pozvati Izrael na obustavu dalje izgradnje naselja a Palestince da okončaju nasilje. Izrael će, kako pretpostavlja stručna javnost, oprezno motriti na zamenika britanskog premijera Nika Klega, jer je on bio vrlo kritičan prema izraelskim akcijama u Gazi.

Heg je takođe zainteresovan za uspostavljanje tešnjih veza sa Kinom, Indijom, Brazilom i drugim zemljama. Da li će ove zemlje recipročno odgovoriti ostaje da se vidi. Ohrabruje to što je Heg izjavio da će „vrata biti otvorena za Rusiju“.

Plate ministara od juče manje za pet odsto

London- Juče je držan prvi sastanak novog britanskog koalicionog kabineta, u kojem sede ministri iz redova konzervativaca i liberalnih demokrata. Sastanku je predsedavao novi premijer Dejvid Kameron. Premijer je izrazio i nameru da se sednice kabineta ubuduće održavaju i u drugim delovima zemlje. Dnevnim redom sastanka su dominirali načini za smanjenje ogromnog budžetskog deficita. Ministri su istovremeno odlučili da im plate od danas budu manje za pet odsto. Iako i jedna i druga stranka naglašavaju da put smanjenja ogromnog budžetskog deficita vide pre u smanjenju potrošnje nego u povećanju poreza.