Italijani su za ovom knjigom prošlog leta potpuno poludeli. Pola godine je suvereno vladala na prvom mestu liste najprodavanijih knjiga. Kada smo po firentinskim knjižarama pokušali da je nađemo morali smo da zavirimo u sedam, a našli smo je tek u osmoj. Reč je o divnom romanu Haleda Hoseinija „Hiljadu čudesnih sunaca.
Italijani su za ovom knjigom prošlog leta potpuno poludeli. Pola godine je suvereno vladala na prvom mestu liste najprodavanijih knjiga. Kada smo po firentinskim knjižarama pokušali da je nađemo morali smo da zavirimo u sedam, a našli smo je tek u osmoj. Reč je o divnom romanu Haleda Hoseinija „Hiljadu čudesnih sunaca. Sada se ova knjiga pojavila i kod nas u izdanju Lagune, u dobrom prevodu Nikole Pajvančića Prevod se na nekim mestima doslovno više nego što je to potrebno drži engleskog originala, kada za tim i nema potrebe. Sam rukopis je dovoljno inspirativan i predstavlja kreativni izazov u kome se italijanski prevodilac možda malo bolje snašao dajući sebi više prevodilačke slobode koja kod dobrih proznih tekstova jeste poželjna, a ponekad i nužna.
Ove dobronamerne primedbe na prevod nikako ne umanjuju vrednost ovog romana koji spada u one knjige koje treba pročitati naprosto zato što plene svojom toplinom i jednostavnošću kada govore o teškim i bolnim stvarima. U središtu priče su dve prijateljice. Marijam sa petnaest godina šalju u Kabul da se uda za čoveka koji je od nje stariji trideset godina. U pitanju je ogorčeni i nesrećni Rašid. Dvadeset godina kasnije zemlja polako, ali sigurno tone u propast. Kriza pogađa sve slojeve izmučenog stanovništva. U vrtlogu turbulentnih događanja, u Marijamin život ulazi petnaestogodišnja Lejla. Između dve žene pritisnute nevoljom rađa se veliko prijateljstvo koje će ih neraskidivo povezati. U Avganistanu se na vlasti ustoličuju talibani, užas tek počinje….
Ovo je glavni kostur slojevitog rukopisa koji kroz priču o izmučenoj i napaćenoj zemlji govori o snazi porodičnih, prijateljskih, društvenih veza, ali i o tome da ljubav i nada postoje i da jesu pokretačka snaga koja menja svet. Rukopis jeste na trenutke težak, ali ne i patetičan, što većina njih kada se posveti razobličavanju jednog društva kroz roman jeste.
Sam Hoseini, čitaoci ga znaju i po romanu „Lovac na zmajeve“, kaže da ne treba zaboraviti na izbeglice, svojevremeno je čak osam miliona njegovih zemljaka spas potražilo negde u inostranstvu. Ovo je na neki način priča i o njima, ili pomalo o svima nama…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
