Srbija je jedna od deset najstarijih zemalja u svetu, ali ne u istorijskom, već u demografskom smislu. U njoj živi oko 1,3 miliona starijih od 65 godina, od čega čak blizu 400.000 ne prima penziju i moglo bi se reći da žive gotovo u siromaštvu.
Do ovih podataka došla je nevladina organizacija Amiti, koja je zajedno sa mrežom Humanas tokom protekle godine sprovela istraživanje o uslovima u kojima živi najstarija populacija u Srbiji. Studija o siromaštvu starih nedavno je predstavljena u Udruženju penzionera Subotice, čiji autori očekuju društvenu podršku pre svega od asocijacija starih kako bi se inicirale promene u sistemu socijalne zaštite, i smanjila stopa njihovog siromaštva.
Nadežda Satarić, jedna od autorki ove studije, navodi da je čak oko 30.000 starih bez ikakvih primanja i koji žive sami čiji je često najveći problem obezbediti hranu i ogrev.
– Ako je neko u takvoj situaciji da mu je najveća briga hrana, onda možete misliti u kakvom siromaštvu živi. Mnogi od tih ljudi ne mogu sebi da obezbede parče mesa nedeljno, a ima i onih koji ni mesečno to ne mogu. Problem je međutim što u ovoj grupaciji stanovništva samo 11.000 prima socijalnu pomoć. Oni su, dakle, najbrojniji među siromašnima, a najmanje ih ima među primaocima socijalne pomoći – kaže Nadežda Satarić.
Istraživanje je pokazalo da 17 odsto starih, siromašnih i usamljenih nemaju nikakve srodnike i da se ni na koga ne mogu osloniti, a da čak 45 odsto živi u porodicama s prosečnim mesečnim prihodom nižim od 4.000 dinara mesečno. U takvoj situaciji nije ni čudno što je 90 odsto ovih ljudi i bolesno, jer prosto nemaju novca za lekara i lečenje.
Razlog zbog kojeg je toliki broj starih iznad 65 godina ostao bez penzije jeste neprijavljivanje staža, a to se najčešće događalo kod sezonskih poslova u nekadašnjim poljoprivrednim kombinatima i građevinarstvu. Bez penzije je i mnogo zemljoradnika, i gotovo sve domaćice, odnosno žene koje su bile bez lične profesije. Autori studije navode i da ovu kategoriju stanovništva karakteriše nizak obrazovni nivo, i stoga je jedna od mera prevazilaženja i ublažavanja siromaštva obrazovanje. Činjenica da je među siromašnima mnogo nepismenih ili onih koji imaju samo osnovnu školu govori i o tome da se oni prosto nisu snašli i sebi obezbedili sigurniju starost.
– Svi ovi podaci govore da je situacija alarmantna i da bi država morala što pre da sačini program finansijske pomoći za ovu kategoriju stanovništva. Većina zemalja u tranziciji koje imaju slične probleme, uvela je socijalne penzije za svoje stare i siromašne građane. Mi ne zagovaramo primanja za ljude koji nisu radili. Ali, većina njih koji se sada nalaze u tako teškoj situaciji su radili, a bez penzija su ostali jer neko nije uplaćivao doprinose – kaže Sanja Miloradović, takođe jedna od autorki istraživanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
