Hrvatska birala 12 predstavnika u Evroparlament

Cela Hrvatska je jedna izborna jedinica, a birači su mogli birati između 12 kandidata s 28 kandidatskih lista – 27 stranačkih i jedne liste skupine birača. Od stranačkih lista samostalnih je 19, a osam koalicijskih. Pravo glasa imalo je 3.738.708 birača s prebivalištem u Hrvatskoj. a glasati se moglo na 6614 biračkih mesta u Hrvatskoj te 82 mesta u inostranstvu.

Članovi EP-a birali su se direktno, tajnim glasanjem, sa mandatom od pet godina. Oni zajedno sa Većem ministara čine zakonodavnu vlast EU. Juče izabranim predstavnicima Hrvatske u EP mandat će trajati godinu dana, do redovnih izbora 2014. O osim što usvaja zakone EP, zajedno s Većem provodi demokratski nadzor nad drugim institucijama EU-a, posebno nad Komisijom čije poverenike može odobriti ili odbiti. Članice EU s više stanovnika imaju i veći broj zastupnika u EP-u.

– Treba izaći na izbore za Evropski parlament jer u ovoj se kući odlučuje o gotovo 80 posto svih zakona po kojima živimo, dakle to je važno mesto za svaku državu, pa i za Hrvatsku. Treba ići i birati, inače će netko drugi birati za vas. A biračima treba dati dovoljno argumenata o tome zna li neko, je li netko voljan i ima li energije da ih zastupa – rekao je dan uoči izbora Ivo Vajgl iz slovenske stranke Zares, evropski Savez liberala i demokrata za Evropu. Sličnu poruku je uputila i Doris Pak iz nemačke Hrišćanske demokratske unije (CDU).

Hanes Svoboda iz austrijske Socijaldemokratska stranka apelovao je: „Molim vas, izađite na izbore, to su važni izbori, poduprite kandidate za koje želite da imaju snažan glas u Evropskom parlamentu i od kojih očekujete da će predstavljati vaše interese i istovremeno se boriti za novu zajedničku Evropu“.

Evropski parlament u sistemu institucija funkcioniše kao donji dom parlamenta koji predstavlja građane. Gornji dom u tom bi sistemu bilo Veće EU, poznato i samo kao Veće ili Veće ministara, koje predstavlja države članice i koje se zavisno o temi sastaje u različitim ministarskim sastavima (pa se zove i Veće ministara). Od 2009. i usvajanja Lisabonskog sporazuma, o većini evropskih zakona Parlament i Veće odlučuju metodom saodlučivanja, odnosno predlog mora proći u obje institucije da bi postao zakon.

Evropski parlament je do sada donosio razne zakonske akte. Regulative koje se direktno primenjuju u svim članicama EU, a od trenutka kada stupe na snagu, nadređene su postojećim nacionalnim zakonima – Zatim direktive koje se moraju „provući“ kroz nacionalno zakonodavstvo, odnosno članice su do određenog roka dužne doneti zakon koji će imati posledice kakve su navedene u direktivi. Recimo EP parlament je bio ključan kada je smanjena cena rominga u EU. S ulaskom Hrvatske u EU poklapa se stupanje na snagu nove regulative prema kojoj će cene dodatno pasti.

Treba pomenutu i ACTA – sporazum ili Antifalsifikatorski trgovinski sporazum o zaštiti autorskih prava, kojega su pratili masovni protesti po evropskim gradovima, uz tvrdnje da su ugrožene slobode na internetu koje znače cenzuru. Sporazum je otišao u istoriju nakon što je Evroparlament prvi put iskoristio pravo koje je dobio Lisabonskim sporazumom, da stavi veto na ratifikaciju međunarodnih sporazuma koje je potpisala Komisija.

Ili Erasmus – kada je Evropska komisija predložila da se zbog nedostatka novca u evropskoj blagajni za 60 miliona evra smanji i budžet za najpopularniji program studentske razmene. Evropski parlament je negodovao, a Evropska komisija je popustila i predložila kompromisno rješenje prema kojem Erasmus može nastaviti s radom kao i dosad.

Zarade, tj. plata izabranih biće bruto 7956,87 ili neto 6200,72 evra, a definisana je kao 38,5 odsto osnovne plate sudije Suda Evropske unije.

Pak: Mislim da Hrvati trebaju biti ponosni

– Mislim da svi Hrvati koji sada imaju pravo glasa znaju kako je to izgledalo kada su birači u različitim evropskim zemljama mogli izaći na izbore za Evropski parlament, a oni ne. Mislim da Hrvati trebaju biti ponosni što su postigli ovaj uspeh zajedno, jer neki su pritisci kojima su morali popustiti bili teški – kaže Pak.