Predškolska deca koja žive u bučnim ulicama i pohađaju bučna obdaništa imaju viši gornji krvni pritisak od svojih vršnjaka koji stanuju u tihim ulicama i pohađaju tihe vrtiće – pokazalo je prvo istraživanje uticaja buke na krvni pritisak dece u Srbiji.
Istraživanjem u Beogradu obuhvaćeno je 10 obdaništa predškolske ustanove „Dečji dani“ i sedam osnovnih škola na teritoriji opštine Stari grad. Anketirano je, uz saglasnost roditelja, ukupno 2.800 dece, od toga 800 uzrasta od tri do sedam godina i 2.000 dece školskog uzrasta od sedam do 11 godina (od prvog do četvrtog razreda). Nivoi buke mereni su ispred svih obdaništa i škola u toku dana i u svim ulicama opštine Stari grad u toku dana i noći, a kod dece, mereni su težina, visina i krvni pritisak.
Prema rečima Katarine Paunović, iz Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, efekat buke bio je izraženiji kod mlađe dece, nego kod starije.
Istraživanje je dokazalo negativan efekat drumsko-saobraćajne buke kojoj su deca izložena tokom dana u obdaništima i tokom noći na mestu stanovanja na pritisak predškolske dece.
Istraživanje je sproveo Institut za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu u periodu od 2006. do 2010. godine u okviru projekta „Komunalna buka i krvni pritisak gradske dece“, koji je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Srbije.
Kod školaraca, ustanovljeno je da oni koji žive u bučnim ulicama i pohađaju škole u prometnim ulicama imaju viši kako sistolni (gornji), tako i dijastolni (donji) krvni pritisak, od učenika koji žive i idu u škole u mirnim ulicama.
Paunović ističe da kod školske dece postoji povezanost između nivoa drumsko-saobraćajne buke kojoj su izloženi tokom dana u školama i krvnog pritiska (veća buka, viši pritisak), dok uticaj buke u toku noći u ulicama u kojima stanuju nije bio statistički značajan.
Kakve će biti posledice povišenog krvnog pritiska u detinjstvu na vrednosti pritiska u adolescenciji i odraslom životnom dobu – teško je predvideti. Prema rečima Paunovićeve, sada je u toku druga faza istraživanja, praćenje iste dece posle dve godine da bi se utvrdio efekat rasta i razvoja na krvni pritisak.
Naša sagovornica podseća da je buka – neželjeni zvuk. Kao specifičnosti buke ona navodi dugotrajnu izloženost, mogućnost njenog opažanja, a nemogućnost da se ona izbegne, negativno doživljavanje, kao i to što se najčešće ne može promeniti i kontrolisati.
Na pitanje šta se do sada zna o uticaju buke na zdravlje najmlađih, Paunović naglašava da je dokazano da deca koja žive u blizini aerodroma imaju više vrednosti krvnog pritiska od dece izložene nižim nivoima buke.
Međunarodna iskustva
Rezultati studija o uticaju drumsko-saobraćajne buke su kontradiktorni. Dok neke studije u Austriji i Slovačkoj pokazuju da deca koja su izložena buci imaju viši pritisak od dece koja stanuju u tihim akustičkim zonama, istraživanja u Londonu, Amsterdamu i Tirolu nisu pokazala povezanost buke i krvnog pritiska dece. Međutim, ove studije ne mogu se jednostavno upoređivati jer su proučavana deca različitog uzrasta, i jer je izlaganje buci bilo različito – naime, kod nekih mališana praćen je uticaj buke u toku dana, kod drugih tokom noći, kod nekih za vreme boravka u školi, a od drugih na mestu stanovanja i jer nije uzeto u obzir izlaganje u toku 24 časa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
