Igra „zgubidana i lopova“ u Novom Sadu: Građani u potrazi za funkcionerima, ali problem im prave nagomilane nekretnine

Ima više naših narodnih umotvorina na ovu temu o „mečkama“ i „vratima“, ono što dalekoistočna učenja prepoznaju kao karmu – zakon uzroka i posledica. Naravno da nije ugodno i lepo kada ti se ljudi okupe pod prozor i svašta ti dobacuju i naravno da si to mogao da očekuješ jer im radiš puno gore stvari.

Naime, iza nas je više od jedne decenije šikaniranja političkih protivnika. Pa i da ne bude zaboravljeno, odlazaka na njihove kućne adrese. Udaranja šipkama po glavi i okrvaljenih košulja. Ili što da ne odemo do kraja – ispaljivanja šest metaka iz „duge devetke“ u telo Olivera Ivanovića.

Nakon ostavljanja političkog života u pepelu, krug se širio i na druge društvene aktere koji su prepoznati kao protivnici režima, pa su primera radi i novinarima paljene kuće.

Od narodne pobune, kroz javni linč režimskih tabloida nema ko nije prošao. Studenti, profesori, sudije, advokati pa redom dalje poljoprivrednici, ratni veterani, poštari, sve do inkasanata na naplatnim rampama. Otkrivane su im adrese stanovanja, zloupotrebljavana deca u konstruisanim tabloidnim pričama, proglašavani su javno za pedofile ako imaju mlađu devojku ili suprugu. Prebijani su, gaženi, hapšeni i proterivani.

I sada je nekoliko stotina građana koji su revoltirani, jer je predsednik pomilovao SNS omladince koji lome kosti studentima, skupili se u ulici gde navodno živi Miloš Vučević ili Žarko Mićin – „nikad viđen linč u istoriji Srbije?!“. O da. Naprednjaci bustuju svoj „žrtveni mod“ u kojem se osećaju najbolje, problem je jedino što se iste priče ne mogu večno kazivati. Za sada je kao jedina delomična žrtva vladajućih ispao gradonačelnikov otirač, koji je kidnapovan na dva sata i vraćen. I neka tako ostane.

Zapravo, narod je još uvek staložen i na oprezu naspram onoga šta mu vlast svakodnevno priređuje i koliko mu se preti. Svestan da batina nije u njegovim rukama, nego u rukama onih koji bi veoma rado da je (zlo)upotrebljavaju.

Novosadski zborovi i studenti koji su organizovali ovaj protest niti jednog trenutka nisu pozivali na nasilje, niti bi i do onih kratkih koškanja došlo da se nisu pojavili funkcineri-lojalisti, uvek iste face, koji iz samo njima znanih razloga moraju da obavljaju ovaj prljavi stranački posao – provociranja i vređanja svojih komšija i običnih građana.

Ova igra traženja novosadskih naprednjaka je zapravo najzamljivija u delu u kom građani, zbog nagomilanih nekretnina koje su lokalni političari napabirčili obavljajući javni posao, ne znaju gde ih pronaći.

Kako neko sa 1.000 do 1.500 evra mesečno primanja može za deset godina baš toliko da multiplifikuje paprene kvadrate i imovinu? A da nije Vulin i da mu tetka nije poslala pare iz Kanade?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

„Niko nije slobodan, dok svi nisu slobodni“: Studenti najavili skup podrške Radivoju Jovoviću

„Pobeda je ženskog roda“: Izložba u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu posvećena antifašistkinjama

Profesor iz Novog Sada učenicima prikazivao pornografiju

Prevozniku Jaćimoviću policija vratila i treći autobus