Kada je pre tri meseca FK Novi Pazar dovodio pojačanja za završni juriš ka eliti našeg fudbala, kao retko kada kuloari su bili nepogrešivi o kojim imenima se radi. Uglavnom fudbaleri o čijem dolasku se šuškalo su na kraju i stigli u grad na obalama Raške i Jošanice. Jedan od retkih čije ime se nije provlačilo u tim pričama bio je 32- godišnji odbrambeni fudbaler Mladog radnika Marko Sočanac.
Za nekog ko je rođen u obližnjoj Raški, kao što je on, najlogičnije bi bilo da onda kada kvalitetom prevaziđe tu sredinu fudbalski put nastavi u najbližem dobrom klubu. Nije tako bilo, u Novi Pazar došao je kada se navršilo dvanaest godina od kako je napustio Rašku. Još jednom se potvrdilo da su čudni putevi fudbalski. Novi Pazar je Sočancu peti klub čiji dres nosi. Obzirom da za naše prilike dugo traje na fudbalskoj pozornici promenio je vrlo malo sredina. Sve je počelo u Banu iz Raške pre 18 godina, status prepoznatljivog stekao je kao igrač Smedereva, a igrao je pre Novog Pazara i u kineskom Đingdaou i Mladom radniku iz Požarevca. Pregrmeo je na stotine superligaških utakmica i međunarodnu scenu, ali se još uvek nije izborio za status standardnog prvotimca sadašnjeg tima.
* S obzirom na ogromno iskustvo i nenaviknutost sedenja na klupi za rezervne fudbalere verovatno nestrpljivo očekujete trenutak kada će vam trener Dodić ukazati priliku da zaigrate od početka neke utakmice?
– Profesionalac sam od glave do pete. Treniram punom parom i čekam da dobijem šansu. Realno, ekipi u ovom trenutku dobro ide. Ovog proleća nemamo nijedan poraz. Prirodno je da se tim koji pobeđuje ne menja. Najvažnije je da ne izgubimo korak za BASK-om i Radničkim. Spreman sam za najveće napore i znaću da odgovorim zadacima kada mi trener ukaže priliku. Prvenstvo je dugo i znam da će taj trenutak doći. Ko zna, možda sam predodređen za velike utakmice. One nas tek očekuju.
* Vaš dolazak u Novi Pazar, za razliku od nekih drugih, dogodio se nekako nenajavljeno. Kako?
– Krajnje klasična priča. Po povratku iz Kine igrao sam šest meseci u Mladom radniku iz Požarevca. Jedini cilj kluba bio je da i naredne godine igra Prvu ligu. Obzirom da čvrsto drži sredinu tabele, jasno je da je već sada taj cilj ispunio. Poznat sam kao fudbaler koji se nikada nije zadovoljavao prosekom. Drago mi je što su čelni ljudi Mladog radnika i Novog Pazara vrlo brzo našli zajednički jezik. Iskustvo mi ne nedostaje, fizička spremnost je na najvišem nivou, tako da nijednog trenutka nisam razmišljao da li da prihvatim poziv Novog Pazara. Mogu uspešno da odigram na poziciji levog beka, na kojoj sam igrao bezbroj utakmica, ali i u poslednjoj odbrambenoj liniji. Uostalom, spreman sam da odradim svaki posao koji trener Dodić bude tražio od mene, i na bilo kojoj poziciji.
* Igrali ste u Banu. Kada ste ulazili u prvi tim fudbalska Raška je bila na nogama. Tim Bana nekoliko sezona predstavljao je pravi hit tadašnje Druge lige. Zbog blizine gradova posebno su bile zanimljive utakmice između Novog Pazara i Bana. U kakvom sećanju su vam ostali ti dueli?
– Ako me pitate kakav je bio saldo tih utakmica, ne bih znao da vam kažem. Ne vodim nikakvu evidenciju. Tada sam bio jako mlad. Ne verujem da će se u neko skorije vreme igrati tako dobar fudbal u Raškoj. Imali smo uslove, cilj, tim i preduzimljivog predsednika Pejčinovića. Okosnicu te ekipe činili su igrači ponikli u Banovoj fudbalskoj školi. Ako si bio talenat, tada si vrlo brzo dobijao priliku da zaigraš u prvom timu. Doduše, u Banu je to neka vrsta tradicije. Moj slučaj vam je najbolji primer za rečeno. Imao sam samo 15 godina kada sam zaigrao u najboljem timu Bana. Već sa 18 dobijam kapitensku traku, i to u ekipi za koju u tom trenutku igraju momci koji će kasnije ostaviti značajan trag u našem fudbalu. Pored mene odbrambeni zid Bana sačinjavali su Milan Dudić, kasnije fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije i Đorđe Jokić, koji će jedno vreme nositi dres OFK Beograda i mladog državnog tima.
* Odlazak u Smederevo bio je pun pogodak. U gradu na Dunavu dogodio se i najveće uspeh u karijeri Marka Sočanca?
– Osam godina sam igrao u Sartidu, odnosno Smederevu. Da nije valjalo sigurno se ne bi toliko dugo zadržao u tom klubu. U tom gradu sam se oženio i oformio porodicu. Po završetku fudbalske karijere tamo ću živeti. Prve četiri godine koje sam proveo u Smederevu su istovremeno i najuspešnije u istoriji kluba. Bili smo redovni učesnici evropskih kupova, Intertota i Kup-a Uefa. Imali smo tim sastavljen od poznatih imena našeg fudbala, poput- Bogdanovića, Mirosavljevića, Žilića, Pantelića, Mudrinića. Vodili su nas naši najpoznatiji treneri- Kuzeljević, Škoro, Dostanić, Ivančević, Kiković, Goran Milojević. Sa svima njima smo nizali uspehe. Naši rezultati su, pre svega, bili plod savršene atmosfere, koja je vladala među igračima. U pravom smislu reči bili smo složna porodica, kako na terenu, tako i van njega. Dobro pamtim vreme kada nas je predvodio Jovica Škoro. Jedinstven motivator. Znao je vrlo često da nas sve okupi i povede na piće. Tako smo se zbližili da smo se na pojedinim utakmicama i žmureći razumeli. Ipak, kada govorim o svojim najboljim partijama u Smederevu, one su vezane za period dok je tim predvodio Ratko Dostanić.
* Još ništa nismo rekli o istorijskom uspehu Smedereva, o osvajanju Kupa Srbije i Crne Gore?
– Bilo je to 2003. godine kada smo za protivnika na Marakani imali Crvenu zvezdu. Tako nešto se ne zaboravlja. Samo da se zna da taj trijumf nije došao slučajno. Godinu dana ranije takođe smo stigli do finala. I u tom meču protivnik nam je bila Crvena zvezda, s tom razlikom što smo poraženi rezultatom 1 : 0, istim onim kojim ćemo se revanširati Zvezdi u sledećem finalu. Na toj istorijskoj utakmici, za Smederevo i mene, u igru sam ušao na početku drugog poluvremena. Koliko se sećam trener Kiković uveo me je u igru umesto Mrdaka. Meč je u regularnom vremenu završen bez golova. Trenutak iz produžetaka u kojem nam Marko Pantelić velemajstorskim spoljnim efe udarcem donosi trofej se ne zaboravlja. U tom momentu nalazio sam se na svojoj polovini terena. Mi koji smo igrali bili smo u transu sve do kraja utakmice. U svakom slučaju, imaću o čemu po završetku fudbalske karijere da pričam svom sinu, koji sada ima sedam godina. I ne samo o tome, nego i o osam uzastopnih superligaških sezona u kojima sam u svakoj u proseku igrao po 25 utakmica. Voleo bih da čuje i priču o euforiji koja je vladala u Novom Pazara prilikom ulaska kluba u Superligu. Nadam se da ću biti u prilici da je ispričam.
* Postoje li još uvek kontakti sa tadašnjim saigračima iz Smedereva?
– Postoji nešto što je mnogo više od običnog kontakta. Moji kumovi su Nenad Mirosavljević i Vladimir Mudrinić. Redovno sam na telefonskoj liniji sa Nikozijom, jer u tamošnjem Apolonu dugo i vrlo uspešno igra Mirosavljević, kao i sa Zlatiborom gde je Mudrinić, koji još uvek aktivno igra fudbal u ekipi Jedinstvo Putevi. Čujem se i sa najboljim fudbalerom s kojim sam tokom karijere igrao, sadašnjim direktorom Smedereva Goranom Bogdanovićem.
* Kako tumačite činjenicu da Mudrinić nije uspeo u Zvezdi da dostigne nivo Bogdanovića i Mirosavljevića u Partizanu?
– Nemam pravo objašnjenje. Čudna sredina je Crvena zvezda. Nije on jedini koji nije uspeo da pokaže kvalitet, koji neosporno ima. Uostalom, u Zvezdi se ni Ratko Dostanić nije dugo zadržao. Poznajem ga dobro, zato sam često sebi i postavljao pitanje, zašto. Nikada nisam uspeo da dođem do valjanog odgovora.
* Poput sadašnjeg klupskog druga Delibašića i Vi ste jedno vreme proveli igrajući fudbal u najjačoj kineskoj ligi?
– Proveo sam tamo dve prelepe godine. Jedno vreme trener mog Đingdao bio je i Slobodan Santrač. Atmosfera na stadionima je očaravajuća. Igrao sam pred 60, 70 i 80. 000 hiljada gledalaca. Sad nas je i u Kini sve manje. Meni je u privikavanju na uslove života i njihov fudbal od ogromnog značaja bilo to što sam pored sebe u timu imao nekadašnjeg fudbalera OFK Beograda i Crvene zvezde Dragana Stančića.
* Najlepši mogući završetak fudbalske karijere mogao bi da bude plasman sa Novim Pazarom u Superligu?
– Daleko od toga da razmišljam da u skorije vreme kažem zbogom aktivnom igranju fudbala. Telo mi šalje signale da mogu još nekoliko godina da igram na najvišem nivou. Poznat mi je mentalitet ovdašnje publike. Na svakom koraku tema je fudbal. Postoji bliska veza između navijača i fudbalera, kako na terenu tako i na ulici. Šteta bi bilo da ne uspemo. Znam da se tog cilja ne stiže lako. Ali, znam i to da će svaki pojedinac dati i više od svojih stvarnih mogućnosti da se do njega dođe. Nije dobro što krajnji ishod neće zavisiti samo od nas, nego i od rezultata naših najljućih rivala. I pored svega veliki sam optimista, kao i svi u klubu.
Pobeda i incident
Fudbaleri Novog Pazara, posle pobede nad Sinđelićem u Nišu 3:1 (2:0), ostali su u trci za dva mesta koja vode u Superligu. Golove za Novopazarce postigli su Paunović u 24. minutu, Đalac u 45. i Babić u 74. minutu, počasni gol za domaćina postigao je Jovan Jovanović u 79. minutu. Sutra u okviru 23. kola Prve lige Novi Pazar dočekuje Proleter iz Novog Sada.
Meč u Nišu zasenio je incident nakon utakmice, kada je grupa mladića kamenicama pogodila autobus sa fudbalerima „Novog Pazara“ koji su se vraćali kući. Lakše je povređeno nekoliko pazarskih igrača, a golgeter Miloš Đalac je zadobio posekotine glave od slomljenog stakla. Incident su osudila oba kluba, a Sportski direktor FK Novi Pazar Sead Brunčević je naglasio da nema zamerki na organizaciju utakmice u Nišu i gostoprimstvo domaćina.
„Utakmica je protekla u sportskom duhu i dobru oragnizaciju tog susreta potvrdili su predstavnici novopazarskog kluba, delegat i komesar Fudbalskog saveza Srbije, a incident se dogodio na klometar od mesta odigravanja utakmice“, izjavio je direktor Sinđelića Zoran Pavlović. Prema njegovim rečima, policija je privela tri mladića osumnjičena za kamenovanje autobusa i oni nisu navijači njegovog tima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
