Ima li vazduha u gasovodu?

Gas je, po njihovom mišljenju, znatno manje kalorične snage nego ranije, a to znači da se za zagrevanje stanova ili kuvanje ručka utroši veća količina gasa, odnosno više novca da bi se postigla odgovarajuća temperatura. A to, kada se uzme u obzir stalno povećanje cene ovog energenta, troškove uvećava po dva osnova.

– Već nekoliko godina primećujemo da nam pri korišćenju uređaja iste snage merač gasa pokazuje znatno veći utrošak nego ranije. Očigledno u gasu ima primesa koje ne gore, kao što je recimo vazduh, i veoma smo nezadovoljni time, jer taj vazduh vrti naš brojčanik isto kao i gas, koji je inače enormno skup. Prema našoj računici, negde oko četvrtine, a možda čak i trećine gasa čini vazduh – kaže Josip Stantić, koji već godinama ima gasno grejanje i gas u kuhinji. On navodi da su građani ubeđeni da se u gas koji dobijaju ubacuje vazduh.

Ni Elvira Šomođi nema poverenja u proizvod koji joj se isporučuje kroz gasovod.

– Ne verujem da je gas koji koristimo čist. Njegov plamen je uvek nekako crvenkast, i to stvara sumnju da ima nekih dodatnih primesa u njemu. Volela bih kada bi neka nezavisna komisija mogla utvrditi stvarni kvalitet tog gasa – kaže ona. Međutim, Šandor Keler, pomoćnik direktora u Suboticagasu, tvrdi da su takve pritužbe građana neosnovane, jer se kvalitet gasa strogo kontroliše na ulazu u našu zemlju, na mađarsko-srpskoj granici, gde ga kontroliše NIS gas, ali i mađarski distributer.

– Taj kvalitet je godinama konstantan. Za 20 godina se nije desilo da je on ispod ugovorenih standarda. Radi se o tome da u zimskom periodu uređaji, ali i sam gas koji je hladniji, zahtevaju drugu količinu vazduha za izgaranje. Treba mu više vremena da gori da biste dobili temperaturu od 1000 do 1200 stepeni samog plamena na vrhu, i to su svakako objektivni problemi na koje mi ne možemo da utičemo – kaže Keler.

O tvrdnjama da se u gas ubacuje običan vazduh, Keler odgovara da su potpuno bez ikakvog osnova, jer da je tako, došlo bi do eksplozije prilikom korišćenja gasa. On podseća da svaki potrošač ima pravo da zahteva ekspertizu. Međutim, ukoliko se utvrdi da je gas ipak u okvirima propisanog, morao bi ekspertizu da plati iz svog džepa, što nije nimalo jeftino.

Goran Papović, predsednik Udruženja potrošača Vojvodine, pak, navodi da su na masovne žalbe korisnika zatražili kontrolu kvaliteta gasa nezavisne komisije, jer potrošači ne veruju NIS-ovim kontrolorima, ali da nije bilo odgovora.

– Na osnovu velikog broja pritužbi građana zatražili smo tu ekspertizu, jer u ovom trenutku monopol nad kontrolom drži NIS gas. Mi u Srbiji praktično nemamo nijednu nezavisnu laboratoriju koja bi mogla ispita sve one parametre kada je u pitanju kvalitet gasa, kalorična vrednost, primese… Svi ti naši pokušaju završili su se neuspešno a i od nadležnih inspekcija na naše zahteve nismo dobili čak ni odgovor – kaže Papović.