Posle 630 odigranih minuta u ovogodišnjoj prvoligaškoj fudbalskoj sezoni pokazalo se da je po novopazarske ,“plave“ ključna utakmica bila ona koja je odigrana u drugom kolu na Gradskom stadionu. Mnogi se neće složiti sa ovakvim zaključkom iz prostog razloga što je sa premijere u Zemunu „Novi Pazar“ doneo sva tri boda. Međutim, ta pobeda ne bi imala tako veliki značaj da su izostali bodovi iz duela sa drugim zemunskim prvoligašem, ekipom „Teleoptika“.
Preokret napravljen u tom meču kao da još nosi Novopazarce. Gosti su vodili od 10. minuta, nerešen rezultat imali sve do dva minuta pre kraja utakmice, kada se dogodio najbolji mogući scenario po domaće fudbalere. Najmlađi fudbaler u redovima „Novog Pazara“ devetnaestogodišnji Ibrahim Arifović, koji je u igru ušao u drugom poluvremenu, zašprintao je levom stranom i uputio oštar centaršut. Sve ostalo je poznato.
Odbranu Zemunaca nadmudrio je Stojanović. Tom akcijom i golom pobeda iz prvog kola dobila je na apsolutnom značaju. Ta utakmica došapnula je treneru Štrpcu da dvojica rezervista u tom meču, Pavlović i Arifović, moraju od početka biti u postavi. Isplatila se upornost novog trenera, valjda jedinog čoveka koji je verovao u mogućnosti golobradog Arifovića. Svestan da tim kuburi sa levonogim fudbalerima još tokom priprema je imao viziju sa Arifovićem na poziciji levog spoljnjeg igrača. Malo se dvoumio na debiju pred novopazarskom publikom, srećom kratko. Možda bi neki drugi trener odabrao varijantu sa iskusnijim fudbalerom, koji može da odigra i na tom mestu. Štrbac je imao njuha i hrabrosti, za to je i nagrađen. Dobio je fudbalera na kog može uvek i u svakoj situaciji da se osloni.
U drugom delu jesenje sezone igrao si sedam utakmica u prvom timu. Priliku si dobijao kod trenera Huseinovića, Ugljanina i Bogućanina. Bio si jedan od fudbalera zaduženih da klubu očuva status prvoligaša. Danas si u timu koji se nalazi na trećem mestu te iste lige. Ima li mesta za poređenje ta dva tima?
– Sve je drugačije. Pre par meseci u svaku utakmicu ulazili smo sa grčem u nogama. Nikome, posebno mladom igraču, nije lako da igra utakmice u kojima svaka, pa i najmanja greška, može da bude kobna po ekipu. Mislim da sam na tim „kvalifikacionim“ utakmicama skrenuo pažnju na sebe. Tokom priprema za ovu sezonu primetio sam da novi trener ozbiljno računa na mene. Istovremeno sam priželjkivao i verovao da će za mene biti mesta u najboljem timu na utakmici u Zemunu. Poklopilo se i to što jedan od mojih direktnih konkurenata za mesto u timu Jasmin Trtovac nije imao pravo igranja u Gornjoj varoši. Da ne zvuči neskromno, mislim da sam tu utakmicu odigrao po svom, ukusu saigrača i trenera. To što sam i dalje u prvom sastavu daje mi za pravo da ovako razmišljam. Presrećan sam jer mi se u 19-oj godini života ostvario san da zaigram za voljeni klub.
Odigrano je svega sedam utakmica u ovom šampionatu, na svima si bio akter. Postoji li neka koju bi izdvojio, prevashodno zbog sopstvene igre?
-Svakako, to je utakmica sa „Mladošću“ iz Apatina u Novom Pazaru. Bila je to moja najbolja igra ove sezone, čini mi se i ekipe. U tom susretu sam se potpuno oslobodio. Inače, imam veliku slobodu u igri, najviše zahvaljujući treneru Štrpcu i njegovoj taktici. I pored toga što sam pre svega odbrambeni fudbaler omogućeno mi je da kad god to procenim odigram ofanzivnije. Na tom meču uputio sam nekoliko upotrebljivih centaršuteva, a u par situacija Apatinci su me zaustavljali prekršajima. Imao sam utisak da sve što zamislim mogu i da ostvarim. Raduje me što je trener odlučio da izvodim sve kornere sa desne strane. Uskoro će posle njih i prekida koje budem izvodio početi da padaju golovi. Ono što je najbitnije, nisam zaboravio da sam pre svega igrač odbrane. Uživam u načinu na koji „Novi Pazar“ trenutno igra. Takva, ofanzivna igra, omogućava i nama iz poslednje linije da budemo kreativni. Priznajem u početku je bila prisutna izvesna doza straha od toga kako ću biti prihvaćen od iskusnijih kolega i novajlija. Ni u snu nisam mogao da pretpostavim ovako dobar prijem. Imam podršku u svim situacijama, posebno prilikom izvođenja prekida. U našem poslednjem susretu sa „Bežanijom“ u Beogradu imao sam priliku i da se prvi put upišem u strelce. Naime, kad Pavlovića nema u timu izvodim i slobodne udarce. Žao mi je što je jedan takav završio tik iznad prečke. Neka mi ostanemo ovako složna porodica, kakvi smo sada, biće i bodova i golova.
Koliko ovaj sastav, po tebi, može da postigne u prvenstvu i Kupu. Takođe, ako nastaviš sa ovako standardno dobrim igrama, gde vidiš sebe u bliskoj budućnosti?
-Trenutno nam dobro ide. Koliko ćemo postići u oba takmičenja zavisiće od mnogo faktora. Ukoliko svi fudbaleri i trener Štrbac budu na okupu i tokom proleća, nije nemoguće da se upustimo u trku za Super ligu. Ove godine liga je ujednačena i biće više kandidata za elitu. U toj grupi timova vidim i nas. U kupu smo odlično startovali. Radi se o vrlo interesantnom takmičenju. Želja mi je da 28. oktobra na našem stadionu u osmini finala dočekamo „Crvenu zvezdu“. Bio bi to događaj za nas fudbalere, ali i za armiju najvernijih navijača koje ima jedan klub u ovoj zemlji, a to je, „Novi Pazar“. Veliki sam navijač „Partizana“, ali sam jedan kratak period kao igrač proveo u „Crvenoj zvezdi“. Dva meseca sam trenirao sa kadetima našeg najtrofejnijeg kluba. Na moju veliku žalost, nisam odigrao nijednu prvenstvenu utakmicu za ekipu koju je predvodio bivši centarhalf crveno-belih Miodrag Krivokapić. Međutim, ti treninzi su imali efekta. Ako ništa drugo naučio sam šta znači profesionalizam. Nije mi žao što se duže nisam zadržao u „Crvenoj zvezdi“. Te generacije nigde nema. Samo je Vujadin Savić uspeo da se probije do najjačeg sastava, ostalih nigde nema. Vidim da je još jedino Pršo, jedan od najtalentovanijih iz te ekipe, među osamnaestoricom fudbalera Rada, ali i on retko dobija priliku u prvom timu. Za razliku od njih igram, to mi je u ovom trenutku najvažnije. Ako sa „Novim Pazarom“ ne izborim Super ligu na terenu, siguran sam da ću do nje stići s nekim drugim klubom. Želja mi je da ponesem dres „Partizana“ ili bilo kog drugog superligaša. Naravno, sve kombinacije otpadaju u slučaju da „plavi“ budu deo najjačeg karavana. Znam da fudbaleri mojih godina nezadovoljni statusom u svojim klubovima pošto-poto odlaze u inostranstvo. O toj mogućnosti trenutno uopšte ne razmišljam. Za sada moj jedini kontakt sa inostranstvom ostao mi je u najlepšem sećanju. Pre dve godine tadašnji trener „Novog Pazara“ Mladen Dodić vodio me je kao najperspektivnijeg omladinca na pripreme prvog tima, koje su se odvijale u Turskoj.
Odbrambenu liniju „Novog Pazara“, pored tebe, čine Đorđević-Ćirka-Gurdijeljac-Trtovac i Kuč. Svi naoružani iskustvom. Da li je bilo kritika od njih ili od navijača?
-Imam sjajnu saradnju i podršku, pre svih, od najiskusnijih Ćirke i Gurdijeljca. Recimo, Ćirka je od mene stariji punih 14 godina. Želim da na najbolji način iskoristim njegovo prisustvo na terenu, znanje i iskustvo, kao i našeg kapitena Gurdijeljca. Znaju oni i da kritikuju, ali to doživljavam kao nešto najpozitivnije. Svestan sam da se iza svake njihove kritike krije želja za pozitivnim rezultatom i mojom boljom igrom. Publika? Volim da igram u atmosferi koju stvaraju naši navijači. Za sada zvižduka nije bilo, ali nije bilo ni razloga da se zviždi. Trudiću se da ih bude što manje, a najsrećniji bih bio da se uopšte i ne čuju.
Poznato je da između „Novog Pazara“ i kraljevačke „Sloge“ vlada dugogodišnje fudbalsko rivalstvo. Posle više od dve decenije Kraljevčani sutra stižu na prvenstveni duel u Novi Pazar. Kakva su tvoja očekivanja?
-O tom rivalstvu znam samo iz priča. Čuo sam da na tim utakmicama nikada nije odlučivala bolja forma jedne od ekipa, kao ni trenutni položaj na tabeli. Još nisam siguran da ću igrati protiv komšija zbog nekih privatnih razloga. Igrao ili ne, verujem da smo bolji tim od „Sloge“. Mislim da bi svaki drugi rezultat osim naše pobede predstavljao iznenađenje.
Nema mesta poređenju
Nema mesta poređenju ekipe iz drugog dela prošle sezone i ove koja je igrala prvih sedam kola ovog prvenstva. Ovaj sastav je znatno iskusniji i kvalitetniji. Tome su u mnogome doprineli fudbaleri koji su ovog leta stigli u Novi Pazar. Recimo, Pavlović i Stojanović dugo su kao tandem predvodili napad Jagodine, i to vrlo uspešno. Istim tempom su nastavili i u ovom timu. Isti slučaj je i sa ostalim fudbalerima. Za razliku od tima iz prošle sezone ovaj je sto odsto fizički spremniji. Igramo tečno, od noge do noge. Čuo sam od pojedinih navijača da ,“Novi Pazar“ prilično dugo nije igrao tako jednostavno, a lepo. Godi kad takve reči dolaze od najvernijih pristalica. Treba znati da ovaj tim ima još prostora za napredak. Možemo mi još bolje i za oko lepše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
