In memoriam – Zoran Ivošević: Vitez struke koji se pokoravao jedino Ustavu i zakonima

Ivošević je svojim stručnim zalaganjem za nezavisnost sudske vlasti ostavio veliki trag u pravosudnom sistemu, a njegova smrt pogodila je mnoge kolege, prijatelje i porodicu.

Dobri, skromni čovek – sudija od zvanja i znanja

– Sudija po opredeljenju, vitez poziva po beskompromisnom držanju, profesor i pisac, ceo svoj život posvetio je izgradnji vladavine prava kao temelju evropske Srbije – kaže advokat Božo Prelević.

Podseća da je Ivošević dva puta bio grubo udaljen iz profesije kojoj je ostao posvećen do kraja života, a da nikada nije gubio optimizam, veru u pravdu i entuzijazam građana.

– Govorili smo zajedno na mnogo skupova, od Kolarčeve 1999. do 2025. godine. Posledice javnih hrabrih nastupa ga nisu zanimale. Bio je obdaren strašću za pravdom koja ga nije napuštala ni u najtežim trenucima. Jednostavno je bio prožet voljom da kroz izgradnju vladavine prava promeni Srbiju i od nje učini bolje mesto za svu našu decu – ističe Prelević.

Dodaje da je profesor bio i osnivač i prvi predsednik Društva sudija Srbije i član Leks-a. Zalažući svoj ugled i profesiju, Ivošević je neumorno pozivao kolege da se pridruže borbi sudija za sopstvenu profesiju, smatrajući da sudijski etički kodeks mora biti jedino merilo sudija u primeni zakona.

Više od četrdeset godina bio je autor mnogih knjiga i tekstova u kojima je razobličavao neracionalnost i nepravednost donetih zakona i uredbi, stajući na stranu građana i suprotstavljajući se aktuelnim vlastima.

– Otišao je veliki vitez pravosuđa u trenucima kada na trgovima i ulicama Srbije odjekuju pozivi za pravdom i pravnom državom, upravo onim zahtevima sa kojima smo osnovali Društvo sudija Srbije i nadanjima da će njihovo ispunjenje biti primarni interes svih građana. U tim horskim zahtevima utkan je i dobri, skromni čovek – sudija od zvanja i znanja, gospodin Zoran Ivošević – kaže Prelević.

Gromoglasno „Ne pristajem!“  na političke i druge pritiske 

Od kolege se oprostila i počasna predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.

– Zoran je uvek stajao na visu, gledao dalje i video više od ostalih, nesputan i delatan. Tako je mogao i tako činio zbog svoje prirode i stručnosti. Zato je posle lokalnih izbora 1996. mogao da sa svojim kolegama, sudijama Vrhovnog suda – Leposavom Karamarković, Milovanom Dedijerom, Milanom Subićem, Radoslavom Ćosićem – prvi put u istoriji sudstva u Srbiji, gromoglasno izjavi: „Ne pristajem!“ I da oformi Društvo sudija, koje sve do danas ne pristaje na političke i bilo kakve druge pritiske i manipulacije, dosledno se zalažući za sudije od integriteta i stručnosti, sposobne i spremne da svakome pruže nepristrasno i fer suđenje – kaže Boljević.

Prema njenim rečima, iako se bavio mnogim važnim poslovima, bio je životno posvećen sudijskom pozivu i, uopšte, ulozi intelektualca u društvu.

– Decenijama, i pre nego što sam ga lično upoznala pri kraju njegove briljantne sudijske karijere, osećala sam poštovanje prema Zoranu Ivoševiću. Sjaju njegove karijere nije štetila, naprotiv – bila je znak njene izuzetnosti, okolnost (koja je svojevrsan rekord u svetskoj sudijskoj zajednici) da je dvaput razrešen, i to kada je već bio sudija Vrhovnog suda. To poštovanje bilo je potvrđivano svakom vešću o tome šta planira i radi, svakim našim razgovorom, obogaćeno impresioniranošću njegovom energijom – ističe Boljević i dodaje: – U stvari, ono što mi prvo padne na pamet kad pomislim na Zorana jeste ta njegova energija, sveža, mladalačka, nepresušna.

Tu je i utisak o njegovoj duhovnoj razbarušenosti, nesputanosti, oslobođenosti čoveka koji, uprkos tome što je bio vrstan pravnik, deluje srcem, ojačanim znanjem i etosom, verujući u najbolji ishod i ne strahujući od greške, primećuje ona.

– Zoran je bio uzor nama sudijama i takav će nam zauvek i ostati – poručuje Boljević.

Vanserijski sudija, sa izrazitim darom

Profesorka Pravnog fakulteta u penziji Vesna Rakić Vodinelić naglašava da je Zoran Ivošević bio vanserijski sudija, sa izrazitim darom za tumačenje prava, što mu je omogućilo istrajno bavljenje i primenom prava i pravnom naukom.

– Bio je jedan od retkih nepokornih sudija – pokoravao se isključivo Ustavu i zakonima. I to je bitno uticalo na njegov životni put. Bio je nezavisan od svake političke vlasti, sudio je po zakonu, uz poštovanje pravičnosti. To mu vlast nije praštala – primećuje profesorka.

Dodaje da je znao argumentovano da ispravlja i otklanja loše pravne prakse, a kao profesor je uspeo da najbolji nikad ne zaborave njegovu argumentaciju.

– Poznavala sam ga decenijama. U našim razgovorima, bio je svestan moći i nemoći prava, pogotovo u Srbiji. Nemoć prava teško je priznavao i ona ga je mučila. To se najbolje vidi u njegovom tekstu „Ne pristajem!“. Ostavio je nekoliko važnih stručnih knjiga, modele važnih zakona i brojne tekstove čija je ideja bila da osvesti ljude o značaju prava – ukazuje Rakić Vodinelić.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović se sa velikom tugom oprostio od profesora Ivoševića.

– Za nas iz Ne davimo Beograd i ZLF-a on je uvek bio otvoren sagovornik, i kad je velika većina ćutala na nepočinstva kriminalnog režima. On je i tada i uvek govorio glasno, precizno i stručno – i na tribinama i na protestima koje smo organizovali. Hvala mu na svemu, biće zauvek u našem sećanju – kaže Lazović.

Dočekao je da vidi kako hiljade ljudi podržava ideje za koje se borio

Goran Ilić, počasni predsednik Udruženja tužilaca, istakao je da se Zoran Ivošević na otmen i uzvišen način zalagao za Srbiju ustavnosti i zakonitosti.

– Dočekao je da vidi kako hiljade, mahom mladih ljudi, javno podržava ideje za koje se godinama borio. Verujem da ga je to, na samom kraju, učinilo spokojnim – kaže Ilić.