Foto: Marija Mladjen/ATAImagesInfektolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Dragan Delić kaže za Danas da lepra (guba) koja se pojavila u zemljama u okruženju (Hrvatska i Rumunija) u ovom trenutku ne predstavlja epidemiološki problem. To jeste hronično infektivno oboljenje, kako kaže, ali koje ima nizak stepen zaraznosti i podrazumeva određene preduslove, te ne može svako da oboli, a sa druge strane danas postoji i terapija. Prema njegovim rečima, oduvek su to bili samo pojedinačni slučajevi.
Od 80-ih, 90-ih godina ne pamti takve slučajeve kod nas.
„Ne vidim da je neko posebno ugrožen. Guba ili lepra je oboljenje koje uzrokuje Mikobakterija lepre (štapićasti bacil), od koje obolevaju, pre svega, ljudi nižeg socijalno-ekonomskog statusa, vezana je za slabu ishranu i pad ćelijskog imuniteta. Ne može svako da dobije tu infekciju, mora da dođe do pada ćelijskog imuniteta, te otpornosti, što je opet vezano za način života, opterećenje, ishranu, druge bolesti…Bakterija koja uzrokuje bolest se nalazi u nosnoj sluznici i sekretu, a infekcija se najčešće širi kapljičnim putem, odnosno respiratorno. Potrebno je jako dug konktakt sa zaraženom osobom, uz pad ćelijskog imuniteta da bi neko dobio gubu, zato je to veoma retka bolest i spora, inkubacija traje od tri do pet godina, nekada i sedam. Radi se o pojedinačnim slučajevima”, objašnjava dr Delić.
Prema njegovim rečima, 80-ih godina u staroj Jugoslaviji bilo je 20 zaraženih osoba, u svetu od 10 do 20 miliona.
„Obično smo to vezivali za Indiju, Indoneziju, zemlje Dalekog istoka, afričke zemlje, Tajland, Južnu Ameriku…Što se tiče naših prostora bili su endemični krajevi u Crnoj Gori, Bosni, Sandžaku, Makedoniji. Bio je leprozorijum u Sarajevu, i kada je, posle Drugog svetskog rata, ukinut onda ti bolesnici nisu imali gde da se leče. Znam da su pojedinačno dolazili kod nas na Infektivnu kliniku u Beogradu. Tada je bila prof. Kostić, prof. Vujošević, prof Svetlana Nikolić oni su se time bavili, ja konkretno nisam, bio sam mlad lekar početnik, ali sam ih viđao. U ovom veku nisam video takve slučajeve, što ne znači da ih nije bilo“, priseća se dr Delić.
Dodaje da lečenje gube zna da traje mesecima, ponekad i godinama.
„Bolest je hroničnog toka, zahvata kožu, sluznice, nerve, oko pa može da dođe i do slepila. Dosta karakteristične su promene na koži, to su takozvani tuberi, odnosno izrasline veličine oraha koji se vide simetrično i koji mogu da uceliraju i da ostave ožiljke. Koža je izmenjena, obično je tamno prebojena. Dolazi do oštećenja nerava na koži, do poremećaja senzibiliteta, nemaju osećaj za toplo, hladno, bol…Viđao sam pacijenata da ima sedlast nos, zbog propadanja hrskavice. Može doći i do oštećenja prstiju, čak i amputacije, ali to su ekstremni slučajevi, danas se to prepoznaje i leči se. Na Infektivnoj klinici se davala terapija sulfona, lek dapson zatim tuberkulostatici, pre svega nilfadin, rifanpicin i streptomicin. Bolesnici koji su imali gubu su kod nas ležali na odeljenjima mesecima. Više je to bio meni socijalni problem, izolacija tih ljudi. Sećam se, čovek koji se lečio mesecima plašio se kako će da se vrati kući zbog reakcija, jer u prvobitno stanje teško da se čovek vrati“, priča infektolog.
On podseća da je guba jedno od najstarijih infektivnih oboljenja, navodeći da je prvi put opisano u Egiptu još 1500 godina pre nove ever, onda u Vavilonu, a da su ga krstaši doneli u Evropu, gde je u srednjem veku bio veliki problem.
“Sredina se plašila kad vidi te osobe, jer imaju lice lava, zbog tih deformiteta nosa, tubera na licu, na ušnim školjama pa izgleda izobličeno. To je bilo u srednjem veku, oni su išli potpuno odvojeno, morali su da nose zvonca i da zvone kad se približavaju nekom naselju da bi ljudi čuli da se sklone. Ti ljudi su bili, na neki način, obeleženi, sklonjeni u tim leprozorijumima, socijalni kontakt sa njima nije bio moguć. To je tada bilo tako, ali sada ja ne vidim neki epidemiološki problem, bar ne u ovom trenutku”, zaključuje Delić.
Podsetimo, prvi slučajevi gube potvrđeni su u Rumuniji i Hrvatskoj. Radnik iz Nepala javio se pre desetak dana splitskim epidemiolozima s prvim simptomima, dok je u spa centru u rumunskom Kluž-Napoki zaposlena Azijatkinja imala sličnu dijagnozu.
Pacijent sa simptomima gube javio se splitskim epidemiolozima pre oko deset dana, prenosi RTS.
Iz Ministarstva zdravlja pojasnili su da je reč o stranom radniku iz Nepala koji već dve godine sa porodicom živi u Hrvatskoj.
Navode da je na lečenju, da su njegovi bliski kontakti dobili terapiju i da oni nisu zaraženi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
