INTERVJU Maja Kovačević: Ovo nije kraj studentske borbe, već njen prelazak na drugo polje

Godina koja se privodi kraju ostavila je dubok trag na društveno-političku situaciju u Srbiji, na univerzitete, ali i na sve građane. Masovni studentski protesti, policijska represija, smanjenje plata zaposlenima na fakultetima i osporavanje legitimnosti zaposlenih na Univerzitetu obeležili su pritisak vlasti prema akademskoj zajednici. Dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević tokom 2025. godine bila je konstantno na meti čelnika vlasti i njima bliskih medija.

Godinu za nama obeležili su studentski protesti, uključujući i neke od najmasovnijih u novijoj istoriji Srbije. Šta je na Vas ostavilo najjači utisak i da li, iz ove perspektive, smatrate da je godina mogla da se završi drugačije?

Izdvojila bih buđenje naših mladih sugrađana, studenata pre svega. Moram da priznam da su iznenadili mnoge od nas, uključujući i mene, očigledno smo imali pogrešnu predstavu o mlađim generacijama koje su okrenute sebi, koje su možda negde i sebične, koje nisu zainteresovane za društvena pitanja, a onda su nas zapravo studenti u potpunosti demantovali i pokazali jedno zaista novo lice mladih ljudi u Srbiji, novo lice koje kaže mi želimo da ostanemo, da živimo u ovoj zemlji, ali mi nećemo dozvoliti da ta zemlja propada, već ćemo se boriti da ona bude uređena i demokratska država. Ne samo da su se pokrenuli u toj borbi, već su istrajali u njoj. Dalo je elan i podsticaj mnogima u našem društvu da se i oni bore. Verujem da ta energija nije nestala, već da se ona sada transformiše u jedan novi vid društvene borbe za održavanje izbora, u uslovima, koliko god je to moguće, da budu fer i demokratski.

Od sredine godine protesti se ređe organizuju i okupljaju manji broj ljudi. Kako tumačite taj pad intenziteta i brojnosti, i da li studentski protesti imaju smisla i u narednoj godini?

Vidim to kao promenu načina protesta, jer ako se setimo posle Vidovdana imali smo kratak, ali izuzetno buran, period u kojem je bilo ozbiljnih slučajeva policijske brutalnosti, nehumanog postupanja prema studentima i građanima. Imali smo jedno leto u kojem je situacija pretila čak i da izmakne kontroli. Sada se prelazi na svojevrstne pokušaje represije putem suda, privođenja, tužbi itd. Međutim, mislim da je zapravo ovo promena u jedan širi društveni pokret koji se zalaže zapravo za promenu režima putem izbora.

U trenutku kada je studentski pokret bio na vrhuncu, zaposleni na Univerzitetu suočili su se sa smanjenjem plata. Kako ste se lično nosili sa tim pritiscima i koji je bio najteži trenutak za Vas u tom periodu?

Taj period jeste bio težak prvenstveno zbog mladih nastavnika zaposlenih na fakultetima. Administracija je mnogo manje bila pogođena tim merama, ali nastavnici jesu. Za mlade ljude – koji imaju kredite, malu decu – to je zaista jako teško, ali mislim da su oni hrabro podneli tu žrtvu. Na našem fakultetu su nastavnici u velikoj većini bili solidarni sa studentima, njihovim zahtevima i mislim da su odvažno izdržali taj period.

Pored učestalih napada provladinih medija, među kojima se izdvajaju tvrdnje da niste legitimno izabrani za dekana Fakulteta političkih nauka, nakon uvođenja kombinovane nastave u junu deo studenata Vašeg fakulteta Vam se suprotstavio. Sa kojim pritiskom Vam je bilo teže da se nosite – medijskim napadima ili sukobima sa studentima? Da li je situacija danas stabilnija nego tada?

Iskreno nije mi teško palo ni jedno ni drugo. Prvo što se tiče ovih medija, ja ih ne gledam. mislim da su to mediji koji ne zaslužuju da ja budem njihov gledalac. Tačno je, sa druge strane, da prosvetna inspekcija jeste osporavala moj izbor za dekana, a mi – kao uprava – smatramo da je inspekcija zapravo prekršila zakon o inspekcijskom nadzoru i to je sigurno borba koja će se dalje nastaviti i verovatno na kraju završiti i pravnim sredstvima. Ali ne odustajemo od svog ubeđenja. Tačno je i da su studenti kada smo odlučili da pređemo na online nastavu jedno vreme fizički blokirali fakultet, ali sam razumela to kao jednu kratkotrajnu krizu. Kao što ćete se u svakoj zajednici, a ovo jeste zajednica profesora i studenata, naći u nekoj situaciji u kojoj se ne razumete, ne uspevate u tom trenutku da se dogovorite, ali šta je najvažnije? Prvo, ja sam razumela da studenti emotivno reaguju, da su oni to doživeli kao svojevrstan poraz njihove borbe, ali kao nastavnici, kao stari iskusni, smo znali da nije reč o porazu, već zapravo o borbi na više frontova. Jedna je borba za studentske zahteve bila, a druga da očuvamo opšti interes – opstanak univerziteta i upis nove generacije. Sačekala sam da se strasti smire i nakon nekog vremena studenti su sami odlučili da tu fizičku blokadu prekinu bez ikakve naše prinude. Samo smo nastavili tamo gde smo stali i imamo saradnju redovno sa našim studentskim parlamentom, ne vraćamo se uopšte na tu epizodu, bilo je, prošlo je.

Studenti su se vratili redovnoj nastavi, a ispitni rokovi su okončani u roku od dva meseca. Da li sada smatrate da je odluka o uvođenju kombinovane nastave bila ispravna u cilju očuvanja Univerziteta i da li i dalje postoje pretnje njegovom funkcionisanju?

Odluka jeste bila teška, ali i dobra. Bila je teška zato što je studenti u tom trenutku nisu podržavali, uvek je teško da donesete neku odluku, protiv volje predstavnika studenata. S druge strane, znamo i da je bilo teško u kratkom vremenu tokom leta voditi online nastavu, a onda u kratkom vremenskom roku imati nekoliko ispitnih rokova, svesni smo da je to takođe bilo teško i za studente. Smatram da će naredna godina dovesti borbu režima sa univerzitetom i fakultetima, jer vidimo šta je urađeno u Nišu, šta se dešava u Novom Pazaru – da profesori gube posao, da studenti gube status studenta. Nažalost čini mi se da je Novi Pazar simbol kako režim vidi svoj uticaj na disciplinovane univerzitete, nažalost. Biće vrlo komplikovana borba oko toga što ministarstvo finansija insistira da uvede novi informacioni sistem za koji svi univerziteti ili većina u Srbiji smatraju da nije dovoljno razrađen, da neće funkcionisati, Preti opasnost da dođe do jednog opšteg zagušenja kada je reč o finansiranju i isplatama na fakultetima uz dodatne pritiske.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora naredne godine. Kakva su Vaša očekivanja od studentskog pokreta i eventualne studentske liste u tom kontekstu – intenziviranje angažmana ili nastavak zatišja?

Očekujem ozbiljno angažovanje studenata. Mislim da studenti sada vrlo intenzivno rade na pripremi ne samo studentske liste, već svoje svojevrsne kampanje za izbore. Jako je važna komunikacija sa građanima i akcija 28. decembra je takođe korak u tom pravcu, u neposrednom susretu studenata sa građanima. Prema informacijama koje ja imam iz različitih izvora procene javnog mnjenja, podrška studentima je velika, bez obzira što mi još uvek ne znamo ko je na studentskoj listi. Ja mislim da je od najveće važnosti to da će ljudi koji budu na toj listi sasvim sigurno uložiti sve napore da se organizuju pošteni, slobodni izbori, da se promeni medijska scena u Srbiji, da se prestane sa političkim uticajem na pravosuđenje i da to budu prioriteti jedne buduće vlade kojoj se nadamo.