INTERVJU Srđan Hromiš: Vučić šalje poruku nekažnjivosti za krivična dela

“Oštećeni koji su pretrpeli fizičke bolove i strah imaju pravo na potraživanje naknade štete od samih optuženih u tom krivičnom postupku. Takve tužbe za sada još nisu podnete, ali to ćemo u dogovoru sa klijentima eventualno raditi”, navodi Hromiš.

On dodaje da su podneli ustavnu žalbu zbog odluke predsednika da ih pomiluje, ali i predstavku Evropskom sudu za ljudska prava zbog povrede člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima (zabrana torture).

* Kakvu poruku šalje ovim predsednik države, samim tim što je pomilovao ove aktiviste?

– Više puta smo isticali da je ovakva vrsta intervencije predsednika Republike, odnosno izvršne vlasti i mešanja u odlučivanje sudske vlasti, zapravo zadiranje u nezavisnost sudske vlasti. To predstavlja atak na pravnu sigurnost, na pravni sistem kao takav i ustavno-pravni poredak. Šalje se i poruka da oni koji učine krivična dela neće za isto odgovarati pred pravosudnim sistemom, odnosno šalje se poruka nekažnjivosti za krivična dela.

*Kako objašnjavate to što Ministarstvo pravde nije želelo da dostavi ni Vama, ni povereniku obrazloženje za predlog predsedniku da oslobodi krivične odgovornosti četvoricu aktivista SNS – a ?

– Video sam da su i određene nevladine organizacije tražile inicijativu ministra pravde, tako da mi jedino možemo da posumnjamo da takva inicijativa ili uopšte ne postoji, ili da u njoj stoje neki problematični argumenti za pomilovanje, te da se ona zato ne dostavlja. Mi smo svakako podneli zahtev da nam se dostavi ta inicijativa iz Ministarstva pravde i iz Predsedništva, koja nam nije dostavljena u roku, tako da smo izjavili povereniku žalbu, pa čekamo odluku po žalbi. Video sam da su usvojene već neke žalbe iz nevladinog sektora, tako da očekujemo da će ministarstvo svakako u nekom momentu dostaviti te inicijative.

* Da li postoji neki zakonski mehanizam koji bi još mogao da natera Ministarstvo pravde da dostavi ta obrazloženja?

-Ministarstvo pravde bi moralo da postupi po rešenju Poverenika za informaciju od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti, a nepostupanje po rešenju poverenika povlači prekršajnu odgovornost i stvara se mogućnost pokretanja upravnog spora.

* Šta očekujete da će Evropski sud za ljudska prava uraditi?

-Mi, pre svega, očekujemo i od Ustavnog suda, iako se to nije kroz praksu pokazalo kao opravdano očekivanje, ali i dalje očekujemo od njega usvajanje naših ustavnih žalbi, jer smatramo da je osnovana. Ustavni sud ima mogućnost da poništi eventualno i sudsku odluku, ali i odluke predsednika o pomilovanju, što je razlika u odnosu na Evropski sud za ljudska prava, koji nema mogućnost da poništi odluku, već može samo da utvrdi povredu ljudskih prava i naknadu štete. Tako da, to isto očekujemo i od Evropskog suda.

Zaprećena kazna do pet godina
– Po zakonu za teške telesne povrede, predviđena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora. A za nasilničko ponašanje, takođe od šest meseci do pet godina. Za krivično delo nasilničko ponašanje i nanošenje teških telesnih povreda tužilaštvo je tražilo kazne zatvora za dvojicu okrivljenih po tri godine i za dvojicu po dve i po godine, naveo je Hromiš.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.