Gotovo dve godine od usvajanja ambicioznih „zelenih ciljeva“, godinu dana od potpisivanja Lisabonskog ugovora i šesnaest meseci od pojave prvih znakova finansijske krize, šefovi država EU počeli su juče dvodnevni samit u Briselu da bi razmatrali ova važna pitanja. Uoči početka skupa irski ministar inostranih poslova Majkl Martin potvrdio je navode da će njegova država ponovo organizovati referendum o ratifikaciji Ugovora naredne godine uz određene ustupke Brisela.
Prema njegovim rečima, Unija je obećala da će dati zakonske garancije Irskoj o očuvanju njene vojne neutralnosti, omogućiti Dablinu da i dalje ima stalnog predstavnika u Evropskoj komisiji i da samostalno odlučuje o pojedinim društvenim i etičkim pitanjima, kao što je abortus. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izjavio je da je moguće da će Irskoj o pitanju Lisabonskog ugovora biti data pravna uveravanja povodom zabrinutosti izraženih na prvom referendumu održanom u junu.
Dosta pažnje na jučerašnjim razgovorima posvećeno je i inicijativi Evropske komisije o izdvajanju 200 milijardi evra u cilju obnove bankarsko-finansijskih transakcija i podsticanja proizvodnje. Iako su ministri finansija EU u načelu prihvatili predlog, Nemačka, ekonomski najrazvijenija država Unije, i nekoliko drugih država nisu voljne da obećaju dodatne „finansijske injekcije“ osim sredstava koja su većnajavile da će izdvojiti za oporavak nacionalne privrede. Nasuprot tome, Francuska smatra da bi trebalo razmisliti o donošenju ambicioznijeg plana za prevazilaženje aktuelne krize. Finansijski stručnjaci tvrde da postoji mogućnost da na ovom samitu neće biti podržan predlog Komisije o izdvajanju 1,5 odsto bruto nacionalnog proizvoda EU u cilju stimulacije ekonomije i da će evropski lideri u najboljem slučaju postići saglasnost o izdvajanju 0,6 odsto bruto nacionalnog proizvoda u te svrhe.
Pred liderima evropske dvadesetsedmorice je i paket mera za zaštitu prirodne sredine i smanjivanje zagađenja štetnim gasovima radi sprečavanja daljeg zagrevanja planete. Imajući u vidu različita mišljenja o tom pitanju, očekuju su žučne debate. Pojedini listovi tvrde da je nemačka kancelarka Angela Merkel spremna da odustane od plana o smanjenju emisije štetnih gasova za 20 odsto do 2009. „Pod pritiskom da spase nemačku industriju od cene poslovanja u skladu sa ekološkim ciljevima EU, Merkelova se pretvorila u ’gospođu ne’ i bori se za promenu ključnih evropskih ekoloških ciljeva za koje se nekad zalagala više od ostalih“, navodi Tajms. Štaviše, italijanski premijer Silvio Berluskoni najavio je da će staviti veto na sprovođenje u delo odredbi iz klimatskog paketa ukoliko oceni da se na taj način ugrožavaju interesi njegove države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
