Izuzmemo li naše najpopularnije fudbalske klubove retko koji drugi klub se može pohvaliti da je u poslednjih trideset godina predstavljao takav mamac za igrače koji su imali želju da u ovom sportu postignu nešto više od proseka. Retko koji, ali ne i Novi Pazar. To što je neko bio igrač Novog Pazara moglo je samo da mu pomogne na fudbalskom putu prepunom zamki. Veliki je broj fudbalera sa ovih naših i nekadašnjih naših prostora koji rado ističu da su jedan deo svog igračkog veka proveli baš u Novom Pazaru.
„Naši stranci“ su u neku ruku i tradicija kluba. U poslednje dve sezone i vodeći igrači tima. Činjenica je, nikad kao u vreme sadašnje, plavi dres nije nosilo toliko fudbalera kojima Novi Pazar nije rodni grad. Opet, za razliku od ogromne većine drugih klubova, čak i onih nižerazrednih, Novi Pazar ulazi u red onih za koje je igralo najmanje „pravih stranaca“, odnosno onih čija zemlja porekla nije neka od bivših republika SFRJ. Ono, nije da ih nije bilo, nego su toliko beznačajni da su ostali samo u sećanju fudbalskih statističara. Ni danas niko ne zna kako su i zašto dolazili.
Vremena su se promenila. Danas u Novom Pazaru sve manje mesta ima za prosečne fudbalere. Ni za „naše“, ni za „prave strance“.
Možda nije najlepše reći da je Vinsent Kaizi (Vincent Kayiizi) prvi stranac visoke klase koji igra za ovaj klub (ne računajući zemlje bivše Jugoslavije), ali je iznad svega istinito. Bilo koga od pravih navijača Novog Pazara da ste pitali kog fudbalera biste najradije da vidite u dresu svog kluba (od onih čiji transfer je u domenu realnosti), odgovor bi bio da je to Kaizi.
Cenjen je i poštovan i pored toga što trenutno u zemlji ne postoji fudbaler koji je bio fatalniji po Novi Pazar od njega. Ovaj Uganđanin (27 godina) stigao je u februaru kao poslednje u nizu pojačanja tima koji ima samo jedan cilj, osvajanje jednog od dva prva mesta koja vode u Superligu. Došao je iz Srema u kojem je dve godine bio daleko najbolji fudbaler ekipe.
Opušten i vrlo predusretljiv, Kaizi se već prilagodio na život u zemlji o kojoj je vrlo malo znao pre nego je u nju stigao. Ni jezička barijera više nije bauk. Fudbalski i opšti rečnik dovoljno dobro poznaje, ali u svakom razgovoru radije se drži engleskog jezika. Bio je junak prve kvalifikacione utakmice za Afrički kup nacija 2012. godine, koji je njegova Uganda rešila ubedljivo protiv favorizovane Angole (3:0). Posle Kaizijevih centaršuteva sa desne strane postignuta su dva pogotka. U svojoj zemlji je popularan i spada u najbolje fudbalere Ugande, za čiji nacionalni tim je u dresu sa brojem 7 odigrao 20 utakmica i postigao jedan gol. Danas će taj bilans biti uvećan za još jednu utakmicu, a moguće da se i broj golova poveća.
Vas sutra neće biti u timu Novog Pazara u izuzetno važnom duelu sa Napretkom u Kruševcu. Reprezentacija Ugande igra treću utakmicu u kvalifikacijama za Afrički kup nacija, koji se 2012. godine igra u Gabonu i Ekvatorijalnoj Gvineji. Za sada predstavljate jedno od najprijatnijih iznenađenja dosadašnjeg toka takmičenja?
– Žao mi je što neću igrati u Kruševcu. Mislim da to neće biti ključna utakmica u prvenstvu za moj novi tim. Kada je reprezentacija u pitanju meč sa sastavom Gvineje Bisao na gostujućem terenu mogao bi da bude presudan po pitanju našeg plasmana na završni turnir. U ovom trenutku smo prvi u našoj „J“ grupi. Tome se malo ko nadao. Posle dve odigrane utakmice imamo četiri boda. Ubedljivo smo pobedili učesnika Svetskog prvenstva 2006. godine tim Angole 3:0. Sa Kenijom u gostima odigrali smo bez golova. Tako da posle tih utakmica imamo bod više od Gvineje Bisao i Angole, dok je Kenija osvojila samo jedan bod. Od kada nas kao selektor predvodi Škotlanđanin Bobi Vilijamson nižemo samo pozitivne rezultate. Vaši čitaoce verovatno znaju, ali pomenuću da osim mene za reprezentaciju Ugande standardno igraju i fudbaler Partizana Kizito, kao i nekadašnji igrač Vojvodine i Čukaričkog Sepuja.
Pomenuli ste Džozefa Kizita najpoznatijeg Uganđanina u Srbiji. Da li je sadašnji fudbaler Partizana, a nekada Vojvodine najzaslužniji za vaš dolazak u Srbiju?
– Osim toga što smo reprezentativci iste zemlje zajednički nam je i menadžer. On je iz Hrvatske. U Srem sam stigao posredstvom menadžera, a ne na preporuku Kizita. Mada, su Džozefove dobre igre u Vojvodini i Partizanu širom otvorile vrata i ostalim fudbalerima iz Ugande na ove vaše prostore.
O Ugandi malo znamo. O fudbalu u njoj još manje. Kako poredite fudbal i život tamo i ovde?
– Kao i ovde i u Ugandi postoje dva kluba koja su iznad ostalih, Vila i Kampala siti. Ja sam igrao u Kampali. Ovde je fudbal na višem nivou. Više se i zarađuje. U Ugandi fudbaler mesečno zaradi u proseku 250 evra. Ovde se i živi bolje. Ne znam kako da vam to pojednostavim da bi najbolje razumeli. Recimo, ovde za jedan evro dobijete 100 dinara, a u mojoj zemlji dvostruko manje.
Ko je od najužeg dela porodice ostao da živi u Ugandi?
– Osim roditelja u Kampali imam još trojicu braće. Jedino se ja profesionalno bavim fudbalom. Najstariji brat je inženjer elektronike. Pored njega imam i braću blizance, koji imaju 21 godinu i trenutno su na fakultetu. Pomažem ih finansijski u onoj meri koliko mi to mogućnosti dozvoljavaju. Dosta smo vezani, tako da se vrlo često čujemo i gledamo putem skajpa. Inače, u Ugandi sam završio fakultet za biznis i administraciju. Po završetku fudbalske karijere biće za mene posla u struci.
Zanimljivo je da ste se igrajući dve godine u Sremu posebno isticali na utakmicama u kojima ste za rivala imali Novi Pazar?
– Pre svega, moram da kažem da me vežu lepi trenuci za Sremsku Mitrovicu. Najvažnije mi je bilo da igram. Uspeo sam relativno brzo da se uklopim sa saigračima i postanem standardan u timu. Za dve godine 13 puta sam pogodio protivnički gol na prvenstvenim utakmicama. Nekako se namestilo da sam po pravilu koban bio po Novi Pazar. Protiv mog sadašnjeg kluba igrao sam tri puta i tri put u tim duelima postigao gol. Sad je vreme da Novom Pazaru ono što sam „zakinuo“ vratim.
Slučaj je tako hteo da prvu utakmicu za novi klub odigrate protiv bivšeg, i to u Sremskoj Mitrovici. Da li je bilo treme i kako ste dočekani od strane domaćih navijača?
– Ne toliko, ali je postojala. Publika me je primila na najbolji mogući način. Živeći u Sremskoj Mitrovici stekao sam mnogo prijatelja i sa svima ostao u odličnim odnosima. Nisam ni sumnjao da prijem može biti drugačiji. Znao sam da Srem ima mlad i neiskusan tim, u proseku 22 – 23 godine. Međutim, nikoga nije lako dobiti u ovoj ligi na gostovanjima. Nisam zadovoljan svojom igrom na toj utakmici, ali najvažnije je da smo kao tim dobro izgledali i što je najbitnije osvojili smo tri veoma velika boda u borbi za Superligu.
Šta je to što ste znali o FK Novi Pazar pre nego ste potpisali ugovor?
– Jako mnogo. Uostalom dva puta sam igrao na ovom stadionu i pred ovom publikom. Znao sam, a već sam se i uverio da je ovo klub koji ima najodanije navijače u ovoj ligi. To je ogromna prednost na utakmicama koje igramo kao domaćini. Lično ispunila mi se želja da igram pred ispunjenim tribinama. Samo što mogu i moram bolje nego što je to bilo protiv Banata.
Mnogo je fudbalera koji su ranije igrali u drugim klubovima ove lige, a sada nose dres Novog Pazara. Da li ste sa nekima od njih već igrali u Sremu?
– Da. Odlično poznajem Paunovića. Prijateljstvo smo uspostavili u vreme dok je on igrao u Sremskoj Mitrovici. Jedan je od onih koji su mi pomogli da se brže i lakše uklopim u način igranja i života u za mene potpuno novoj sredini.
Imate dovoljno iskustva i utakmica da možete da izdvojite najbolje ekipe u ovoj ligi, samim tim i glavne favorite za ulazak u Superligu?
– Nisam subjektivan kad kažem da najbolji tim ima Novi Pazar. Pored nas sviđa mi se kako igraju BASK i Radnički iz Kragujevca. Protiv BASK nisam igrao, ali sam ih gledao, a Radnički mi se dopao ove zime dok je kao i mi boravio na pripremama u Budvi. Imaju jako dobar tim.
Iza Kaizija je dovoljno odigranih utakmicama na terenima Srbije. Kada bi morali da se odlučite za onu koju ste najbolje odigrali, to bi bila koja?
– Očekujete da kažem da je to jedan od tri duela sa Novim Pazarom. Ne, utakmica koju sam odigrao po svom ukusu je bila u kupu sa Borcem iz Čačka. Nažalost, posle izvođenja jedanaesteraca morali smo da se pomirimo sa porazom koji nismo zaslužili.
S obzirom na boju kože da li ste na nekoj utakmici u našoj zemlji imali neprilike?
– Nikada. Ni na jednoj utakmici.
Kada bi bili u prilici da birate između dva naša najpopularnija kluba Crvene zvezde i Partizana, čijem carstvu biste se privoleli?
– Naučio sam da u životu idem stepenicu po stepenicu. Iznad svega želeo bih da sa Novim Pazarom izborim Superligu. Ako me već pitate za Zvezdu i Partizan, reći ću vam da izuzetno cenim obe ekipe. Kada bih bio u situaciji da mogu da biram između ta dva kluba odlučio bih se za Vojvodinu. Simpatišem Novosađane. Možda i zbog toga što sam od saigrača iz reprezentacije Ugande Kizita o njima slušao samo lepe priče. Da, voleo bih da igram i u Real Madridu, ali sam svestan šta se može, a šta ne.
Za kraj kakvu poruku Vinsent Kaizi prenosi navijačima?
– Najvažnije mi je da budem zdrav. To je preduslov za dobre igre i golove. Kako sam na prethodnim utakmicama bio neprijatan po golmane Novog Pazara obećavam „iskupljenje“, i to tako što ću u ovom prvenstvu postići pet golova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
