1946 – Premijer Velike Britanije, Vinston Čerčil predlaže osnivanje „neke vrste Ujedinjenih evropskih država“.
1950 – U govoru za koji ga je inspirisao Žan Mone (francuski političar tvorac prvog plana za industrijalizaciju, obnovu i modernizaciju Francuske posle Drugog svetskog rata), Robert Šuman, francuski ministar inostranih poslova, 9. maja predlaže da Francuska i Nemačka i koja god zemlja reši da im se pridruži, ujedine svoje resurse čelika i uglja, što se smatra začetkom EU.
1951 – Takozvana „šestorka“ (Belgija, Holandija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Italija) potpisuju 18. aprila Pariski ugovor, kojim se osniva Evropska zajednica za ugalj i čelik.
1952 – Ista „šestorka“ 27. maja osniva Evropsku zajednicu za odbranu.
1955 – Savet ministara Saveta Evrope 8. decembra usvaja kao svoj amblem plavu zastavu sa kružno postavljenim zlatnim zvezdama.
1957 – „Šestorka“ 25. marta potpisuje tzv. Rimske ugovore kojim se osniva Evropska ekonomska zajednica i Euratom (Evropska zajednica za atomsku energiju). Ugovori stupaju na snagu 1958. i Brisel postaje centar novoustanovljenih zajednica.
1958 – Robert Šuman 19. marta postaje predsednik Evropske parlamentarne skupštine koja zamenjuje dotadašnju skupštinu Zajednice za ugalj i čelik.
1960 – Stokholmska konvencija kojom se uspostavlja Evropska zajednica za slobodnu trgovinu (EFTA) stupa na snagu. Evropska zajednica za ekonomsku saradnju (EEC) postaje Organizacija za obnovu i ekonomsku saradnju (OECD).
1961 – Irska, Britanija i Danska podnose zvaničnu prijavu za članstvo u Evropskim zajednicama.
1962 – Savet Evropske ekonomske zajednice usvaja zajedničko tržište za poljoprivredne proizvode.
1963 – Jelisejski sporazum između Francuske i Nemačke, kojim se stavlja tačka na viševekovno rivalstvo između dveju zemalja, potpisan je 22. i 23. januara.
1965 – Potpisan je ugovor koji spaja izvršnu vlast sve tri Evropske zajednice, koji će stupiti na snagu 1967. Od tada će postojati, paralelno sa Parlamentarnom skupštinom, Savet i Komisija, zajedničko telo za sve tri zajednice.
1966 – Evropska ekonomska zajednica 1. januara ulazi u poslednju fazu prelaska na zajedničko tržište, usvajanjem sistema kvalifikovane većine.
1967 – Savet ministara Evropske ekonomske zajednice 9. februara odlučuje da harmonizuje sve indirektne poreze i takse kao i da usvoji princip poreza na dodatnu vrednost na nivou Zajednice.
1973 – Evropskoj ekonomskoj zajednici zvanično pristupaju Danska, Velika Britanija i Irska.
1974 – Šefovi država odlučuju da će se sastajati dva puta godišnje kao Evropski savet, u cilju određivanja pravca kretanja evropske integracije.
1979 – Državljani EZ prvi put na direktnim izborima biraju članove Evropskog parlamenta.
1981 – Grčka postaje članica EZ.
1986 – Španija i Portugal postaju članice Evropske zajednice.
1987 – Turska podnosi zvaničnu kandidaturu za članstvo u Evropskoj zajednici.
1990 – Potpisan Šengenski sporazum o eliminisanju graničnih prelaza. Kipar i Malta podnose formalnu prijavu za pristup Evropskoj zajednici. U oktobru spajanjem dve Nemačke, Evropska zajednica se teritorijalno proširuje na područje bivšeg DDR.
1991 – Osnovana je Evropska banka za obnovu i razvoj. Devetog i desetog. decembra održan sastanak Evropskog saveta u Mastrihtu na kojem se usvaja predlog o Ugovoru o Evropskoj uniji.
1993 – Stupa na snagu dogovor o Zajedničkom ekonomskom tržištu.
1994 – Mađarska i Poljska formalno se prijavljuju za članstvo u EU. Austrijanci, Finci i Šveđani na referendumu prihvataju pristup njihovih država Uniji.
1995 – Švedska, Finska i Austrija i zvanično postaju članice EU. Rumunija, Slovačka i baltičke zemlje, članice bivšeg Sovjetskog Saveza, prijavljuju se za članstvo.
1996 – Češka i Slovenija prijavljuju se za članstvo u EU.
1998 – Vlade zemalja koje su usvojile zajedničku valutu (evro) imenuju predsednika, potpredsednika i ostale članove odbora Evropske centralne banke. Početak pregovora o pristupanju EU za Kipar, Estoniju, Mađarsku, Poljsku, Češku i Sloveniju.
2001 – Potpisan Ugovor u Nici.
2002 – Evro novčanice i novčići ulaze u opticaj.
2003 – Ugovor potpisan u Nici 2001, konačno stupa na snagu. Potpisan je ugovor sa Kiprom, Češkom, Estonijom, Mađarskom, Letonijom, Litvanijom, Maltom, Poljskom, Slovačkom i Slovenijom, o pristupanju Uniji. EU prvi put na eksplicitan način pominje perspektivu zemalja zapadnog Balkana za članstvo u Uniji.
2004 – Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija pristupaju EU.
2005 – Državljani Francuske i Holandije na referendumu odbacuju takozvani Evropski ustav.
2007 – Bugarska i Rumunija postaju članice EU. Evropski lideri se dogovaraju o mandatu međuvladine konferencije koja treba da predloži Reformisani ugovor (odustaje se od reči Ustav). U decembru je potpisan Lisabonski ugovor.
2008 – Deset država koje se članice EU od 2004. ulazi u šengensku zonu. Crna Gora predala kandidaturu za članstvo u EU.
2009 – Albanija predala kandidaturu za članstvo u EU. Srbija, Crna Gora i Makedonija ušle u šengen zonu. Stupio na snagu Lisabonski ugovor.
2010 – Srbija predala kandidaturu za članstvo u EU. Albanija i BiH ušle u šengen zonu.
KANDIDATI za članstvo u EU: Hrvatska, Crna Gora, Turska i Makedonija.
POTENCIJALNI kandidati: Albanija, BiH i Srbija.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
