Istorijska odgovornost

Mitropolit Amfilohije u pismu Filipu Vujanoviću i Milu Đukanoviću pita „da li je moguće da Crna Gora prizna jednu takvu fantomsku državu, sagrađenu na kostima, nesreći, izgonu, zločinu vršenim nad našim narodom“. Podsećajući na „istorijske početke“ i „organsku vezu“ Crne Gore za prostor Kosova i Metohije, mitropolit postavlja pitanje da li Crnoj Gori „pristoji da danas prihvati položaj prosjaka i da se radi tzv. ekonomskih integracija odriče svog identiteta, integriteta, prava i pravednosti zabijajući pri tome krvavi nož u leđa sestri Srbiji“.

Niko, prema navodima Amfilohija, „nije protiv evropskih integracija, ali integracija ne neokolonijalnog tipa, nego zasnovanih na slobodi, pravdi, očuvanju sopstvenog integriteta, dostojanstva i identiteta“. „Zar, uvaženi g. Predsjedniče, u ovom trenutku ne bi bila osnovna dužnost i obaveza Crne Gore da traži i pomogne povratak desetina hiljada prognanika prvenstveno iz Metohije, i podsticaj da se obnove njihova spaljena ognjišta i svetinje, vrati okupirana imovina, prognanika od kojih veliki broj njih prosjački živi u Crnoj Gori“, naveo je mitropolit Amfilohije.

On u pismu pita i „kakav je to moral, pravo i pravda, zvali se oni američki ili evropski, ili međunarodni interesi, koji žele da ovjekovječe i ozvaniče fašističko-balističku tvorevinu Velike Albanije pod novim vidom u nešto drugačijem izdanju“, te „da li je moguće da će se Vlada i Skupština Crne Gore odreći istorijskih, nacionalnih, državnih i sveukupnih prava Crne Gore, njenog obraza i dostojanstva, radi što punijeg debelog crijeva kobasicama od ludih evropskih krava“.

Mitropolit Vujanoviću i Đukanoviću poručuje da je na njima, kao i na Skupštini i Vladi Crne Gore „istorijska odgovornost“ da li će „ostati na putu Svetog Petra Cetinjskog i Kralja Nikole Petrovića, sačuvati obraz i dostojanstvo Crne Gore“, ili, „što ne dao Bog“, ostaviti „sramni pečat na njenom obrazu, stid i poniženje, nezapamćeno u njenoj vjekovnoj viteškoj i čojskoj istoriji“.

U rezoluciji koja će se danas naći pred poslanicima, navodi se da je Crna Gora spremna da uvaži političku realnost koju članice Evropske unije i NATO vrednuju kao značajnu za regionalnu stabilnost i sledi politiku koja je na kursu njenih evropskih i evroatlantskih opredeljenja. „To će biti osnov i za opredeljenje Crne Gore prema pitanju Kosova“, piše u predlogu. Opozicija je pozvala vlast da rezoluciju povuče sa dnevnog reda parlamenta, ocenjujući da se tim dokumentom jednostrano i bez ikakvog povoda narušava postignuti konsenzus o evropskim integracijama.

MILIBAND: Podržavamo Srbiju

Britanski šef diplomatije Dejvid Miliband izrazio je nadu, u autorskom tekstu u Vijestima, da će Crna Gora posle današnje sednice parlamenta priznati Kosovo. „Što više zemalja to uradi, rekao je Miliband, biće lakše za region da ostavi iza sebe prošlost podela i okrene se pravom prioritetu – napredovanju ka stabilnosti i sigurnosti unutar EU. „Prihvatam i razumem činjenicu da će Kosovo ostati teška tema za Srbiju. Ali, ja ne mislim da ćemo pomoći Srbiji time što ćemo podsticati zabludu da će se Kosovo jednog dana vratiti pod kontrolu Beograda. Mi nastavljamo da u punoj meri podržavamo Srbiju, uprkos našim razlikama o Kosovu“, naglasio je Miliband.

CRVENKOVSKI: Uskoro odluka Makedonije

Brisel – Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski izjavio je juče da će makedonska vlada uskoro saopštiti svoju odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova. Crvenkovski je u Briselu rekao da je vreme za analize i posledice proglašene nezavisnosti Kosova prošlo i da je došlo vreme za odluku, preneo je portal Balkaninsajt. „Očekujem od Vlade koja ima ustavna ovlašćenja u tom pogledu, da veoma skoro saopšti stav naše zemlje o nezavisnosti Kosova“, rekao je Crvenkovski. On je juče u Briselu razgovarao sa komesarom za proširenje EU Oli Renom koji je zahvalio Makedoniji na konstruktivnom odnosu prema Kosovu. FoNet