Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je povodom dve decenije međunarodnog priznanja da je Hrvatska u prvoj fazi svoje državnosti imala problema s demokratskim standardima, ali da je tokom godina i u završnici „postajala bolja“.
– U prvoj fazi državnosti imali smo ozbiljnih problema s određenim demokratskim standardima, imali smo ratne zločine za vreme Domovinskog rata, privatizaciju koja je često bila nezakonita, a nekad i duboko nemoralna – izjavio je Josipović za HTV, komentarišući 20 godina međunarodno priznate Hrvatske naglasivši kako su, bez izuzetka, „uvek odgovorni oni koji sprovode vlast“. Dodao je i da je tokom 20-godišnjeg perioda bilo i dobrih stvari, „povijest nije crno-bijela, postajali smo bolji“. Josipović je, prisećajući se godišnjice priznanja, naglasio je da je to bio veliki podsticaj jer je tada Hrvatska dobila moralnu podršku i međunarodno pravno priznate mehanizme vlastite obrane.
Kako se uz priznanje RH obeležava i 14 godina od mirne reintegracije Vukovara, Josipović je ocenio da je mirna reintegracija i Erdutski sporazum, kao i ono što se događalo do završetka mirne reintegracije pokazalo koliko je akceptiranje evropskih vrednosti bilo važno za Hrvatsku.
– Hrvatska je vratila jedan velik i važan deo teritorija na miran način, to je priča o uspehu ne samo Hrvatske nego i međunarodne zajednice. To je u prvom redu bila pobeda hrvatskih građana – poručio je Josipović.
On je naglasio da se u reintegrisanom području obnovio zajednički život, bez obzira što možda ima određenih problema i neslaganja, ali se pokazalo da Hrvati, Srbi i druge manjine mogu živeti zajedno.
Josipović smatra da je Hrvatska mogla biti članica Evropske unije i mnogo ranije da su se reforme sprovodile na vreme. Prema mišljenju Josipovića, politika je bila ta koja je usporavala put, ali u poslednjem periodu učinjen izuzetan napor kada su promenjeni brojni zakoni i vođena intenzivna borba protiv korupcije.
Povodom jubileja, zagrebački pomoćni biskup Ivan Šaško predvodio je euharistijsko slavlje u Zagrebačkoj katedrali istakavši da je vernički gledano priznanje Hrvatske bio „hod hrabrog svedočenja ljubavi“, prenela je HTV. On je podsetio na vreme međunarodnog priznanja Hrvatske, i istakao je zasluge Svete Stolice i pape Ivana Pavla II., koji su tada puno učinili za Hrvatsku.
Odnos Srba i Hrvata „uzor svetu“
Ivo Josipović zahvalio je u Vukovaru predstavnicima Srba koji su prihvatili projekat pomirenja „zbog čega odnos Hrvata i Srba danas može biti uzor svetu“.
Prvi su bili Nemačka i Vatikan
Hrvatsku nezavisnost od bivše SFRJ 15. januara 1992. priznalo je 12 članica tadašnje Evropske zajednice. Istog dana Hrvatska je uspostavila diplomatske odnose sa Nemačkom koja je uz Vatikan odigrala bitnu ulogu u priznavanju i podstakla ostalih 11 članica EZ-a da priznaju njen suverenitet. Osim 12 zemalja tadašnje EZ, Hrvatsku su 15. januara 1992. priznale i Austrija, Bugarska, Kanada, Mađarska, Malta, Poljska i Švajcarska.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
