– Iz brojnih sučeljavanja mišljenja o aktuelnom izbegličkom talasu sa Bliskog istoka ponekad se čini da su demografi, ako su uopšte konsultovani, više zabrinuti od političara, pa se u Hrvatskoj mogu čuti i bojazni da ta država, iako zasad tranzitna, posle ovog izbegličkog talasa neće više biti ista, kao i pozivi odgovornim strukturama da se upoznaju sa suštinom islama, a naročito njegovim odnosom prema ženi i islamskim porodičnim pravom, na primer. Dr Dražen Živić, hrvatski demograf iz vukovarskog odeljenja Instituta „Ivo Pilar“, za Danas kaže da tekući migracijski talasi nisu još naučno verifikovani, ali da zasad tranzitne zemlje, kakve su Srbija i Hrvatska, ne bi trebalo da osete demografske učinke niti posledice integrativnih teškoća.
Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice upravo je izneo procenu da je u Evropu od početka ove godine sa Mediterana stiglo 705.200 izbeglica među kojima većinu čine Sirijci. Sa demografskog stanovišta kakve bi to posledice u Evropi moglo da izazove?
– Kad govorimo o tom izbegličkom ili preciznije rečeno migrantskom talasu, svakako da demografski učinci mogu biti i biće kratkoročni, ali za procenu demografskih učinaka puno su važnije dugoročne posledice. Iako nam u prvi mah broj od nekoliko stotina do 700.000 ljudi, koji su u zadnjem talasu stigli u Evropu, u odnosu na ukupno evropsko stanovništvo ne izgleda veliki, mnogo je važnije pitanje šta to stanovništvo sa sobom donosi, odnosno kakva je struktura toga stanovništva. Iz onoga što možemo videti putem medija reč je o mlađem stanovništvu i dosta je dece u toj populaciji. Oni sigurno sa sobom donose svoju nekakvu buduću potencijalnu vitalnost. U dugoročnom smislu sigurno je da mogu izazvati i određene demografske promene, pre svega promene u religijskom sastavu stanovništva, promene u starosnoj strukturi stanovništva, što će naravno zavisiti od toga gde će se to stanovništvo na kraju trajno ili privremeno naseliti. Sigurno je da neće evropski kontinent u svakom svom delu osetiti posledice tog migrantskog talasa. Prema onome što možemo sada prosuđivati, zemlje srednje Evrope, pre svega Nemačka i možda delimično Austrija, mogle bi imati određene veće posledice. Pri tome te posledice ne moraju biti, u demografskom smislu, nužno negativne, ali bi kroz neko duže vreme ako se te migrantske struje ne uspore i pogotovo ako se ubrzaju, odnosno ako se poveća broj onih koji učestvuju u tim migracijskim strujama na mestima gde će to stanovništvo trajnije zadržavati, moglo doći do značajnijih demografskih promena.
Neke vaše kolege demografi smatraju da se stvar potcenjuje i da, recimo, Hrvatska posle ovog migrantskog talasa neće biti ista. Hoće li migranti sa Bliskog istoka izazvati demografske posledice i u zemljama u kojima bi hteli da su samo u tranzitu?
– Ovaj migracioni talas je još uvek naučno neverifikovan. Još nema istraživanja strukture migranata, pa i same brojke treba uzimati sa rezervom. Još nemamo neke čvrste naučne spoznaje. Ali prema onome što možemo videti preko medija i određenog javnog govora, zasad nema nikakvog uporišta stav da bi te migracijske struje u takozvanim tranzitnim zemljama mogle imati određene demografske učinke. Koliko je poznato, golema većina njih se, bar na ovoj balkanskoj ruti, tu ne zadržava. Ali šta će se desiti s vremenom, ako se njihov broj poveća, ako zemlje koje su sada odredište tih migracija zatvore ili otežaju im ulazak, nije isključeno da veći deo tog migracijskog talasa silom ili milom ostane u zemljama koje su sada isključivo tranzitne. S obzirom na geopolitičku situaciju i uzroke ovog migracijskog kretanja, tad bi manji problem mogle biti demografski učinci, a važniji, problem društvene integracije. Moglo bi doći do određenih konflikta između onoga što oni donose sa sobom i određenih uslova koje bi trebalo da zadovolje i koji su želja tih država u koje migranti dolaze. To je mnogo osetljivije i važnije pitanje nego sam demografski učinak kao takav.
Zašto su, recimo u Hrvatskoj, neki demografi uznemireniji zbog ovog izbegličkog tranzita od političara?
– Ako je u pitanju hrvatsko iskustvo, a siguran sam da je situacija ista, a u nekim elementima možda i nepovoljnija u Srbiji, mi smo zemlje koje imaju vrlo nepovoljne demografske prilike ili, bolje rečeno, imamo jako izražene demografske neprilike. I može se postaviti objektivno i očekivano pitanje, i demografi su, verujem, zato oprezni: dobro, ako ste vi u demografskoj krizi, ako imate manjak stanovništva, ako su vam vlastiti demografski resursi i potencijali sve skromniji, zašto vi ne biste deo svojih demografskih gubitaka mogli da nadomestite primanjem za stalno određenog broja izbeglica-migranata koji bi vam kroz neko vreme mogli nadomestiti demografske gubitke, koje trpite zadnjih nekoliko godina, da ne kažem decenija. Međutim, to otvara sada niz drugih pitanja, ne samo demografskih nego i političkih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
