„Ne postoji rešenje koje ova vlast neće izigrati“: Ko bira direktore škola u Srbiji?

Gotovo da nema škole u kojoj nastavnici i roditelji nisu organizovali protestna okupljanja zbog smene direktora, tražeći ili da se postojeći vrate na tu funkciju ili da se za v. d. direktore postave ljudi iz kolektiva.

Ovo drugo rešenje Ministarstvo prosvete je primenjivalo u školama u kojima školski kolektiv nije složan ili je među zaposlenima došlo do podela zbog učešća u obustavi rada i štrajku tokom prošle školske godine, odnosno podrške studentskim i učeničkim blokadama. Po ovoj mustri razrešeno je više rukovodilaca obrazovnih ustanova tokom leta, kada se u javnosti pojavila priča o postojanju „julske liste“ za smenu nepodobnih direktora.

Od početka septembra čak je pokrenuta i kampanja na društvenim mrežama da se roditelji uključe u izbor svojih predstavnika u savet roditelja i školski odbor, kako se ne bi privukao neki „ćaci“, upravo sa namerom da se rad direktora stavi pod kontrolu.

Ko i kako bira direktora škole i kakva je uloga roditelja i nastavnika u celoj priči?

Po slovu zakona direktor se bira na konkursu koji raspisuje školski odbor, kao organ upravljanja školom. Mišljenje o kandidatima daju nastavničko veće (prisustvuju mu svi zaposleni) i školski odbor, ali ono nije obavezujuće za ministra prosvete koji ima glavnu reč ko će biti na čelu škole.

Upravo ovo je čest kamen spoticanja u proceduri izbora direktora i nije specifično samo za aktuelnu situaciju.

Brojni su primeri da Ministarstvo pređe preko volje nastavnika i roditelja, a bilo je čak i slučajeva da kandidat dobije svih devet glasova školskog odbora (u njemu, podsetimo, sedi po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i lokalne samouprave), a da ministar postavi nekog drugog.

A ako već ministar prosvete odlučuje ko će biti direktor škole, treba li ukinuti izjašnjavanje nastavničkog veća i školskog odbora budući da smo svedoci da njihovo mišljenje često nema uticaja i samo opterećuje proceduru?

– Ne postoji rešenje koje ova vlast neće izigrati. Mogu razna mišljenja da traže, ona ništa ne znače ako ministar ne mora da ih uzme u obzir. U najmanju ruku bi ministar morao da obrazloži svoju odluku o direktoru, a u idealnom bi direktor trebalo da se bira na osnovu raznovrsnih kriterijuma, od kojih bi deo bio ispunjenost standarda kompetencija, vizija i plan za školu, dokazani uspesi u prethodnom periodu rada…- kaže za Danas Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini Univerziteta u Kragujevcu.

Aktuelno zakonsko rešenje, doneto 2017. godine, je u potpunosti centralizovalo izbor rukovodilaca obrazovnih ustanova, mada se do te funkcije ni ranije nije moglo bez podrške politike, ako ne sa najvišeg nivoa, ono bar na lokalu.

Prethodno je školski odbor bio taj koji je birao direktora, ali je i tada ministar na kraju davao saglasnost. Ipak, ovakva odredba je omogućavala da na čelo škola dođu i ljudi koji nisu bili u sprezi sa vlašću i koji se nisu bavili politikom.

Snežana Romandić Petrović, predsednica Unije sindikata škola Beograda, kaže da se sindikat čija je članica uvek zalagao za odsustvo politike u školama.

– Prilikom izmena zakonskih rešenja nikada nije prihvaćen zahtev za decentralizacijom. Svaka vlast je direktno ili indirektno postavljala sebi podobne kandidate za direktore škola. Društvo direktora nikada nije podržalo zahteve sindikata da se izbor rukovodioca škola oslobodi stega politike. Ogoljeni igrokaz izbora po principu šta god vi (škola) mislili ministrova je poslednja, sada postaje očigledan i široj javnosti – komentariše Romandić Petrović, koja je pre dve decenije i sama bila direktorka škole.

Na pitanje kako je ona u to vreme izabrana, odgovara da je ministar potvrdio mišljenje školskog odbora.

– Bila sam direktor jedan mandat i uslovljavanje političkom podobnošću je i bio razlog odustajanja od istog – navodi sagovornica Danasa.

I nekadašnja demokratska vlast nije htela da da prevagu zaposlenima u izboru direktora, otuda se držala formule tri plus tri plus tri za sastav školskog odbora. Sindikati su pak bili za to da predstavnici nastavničkog veća imaju četiri glasa u organu upravljanja, ali je prosvetna vlast bila protiv, uz obrazloženje da bi u tom slučaju sindikat vodio školu.

Bivši ministar prosvete Mladen Šarčević, tokom čijeg mandata je doneto aktuelno zakonsko rešenje, slično je razmišljao.

„Nama jeste cilj da se direktor ne ponaša kao da je sindikalac. Kolektiv ga podržava, a on da bi imao većinu ponaša se sindikalno. Nema autoritet da kaže ‘gospodo zvonilo je, svi na čas’. Kada vidite da čas ne kasni uspela je reforma obrazovanja u Srbiji“, kazao je svojevremeno Šarčević, koji je uveo i pravilo da direktor na toj funkciji može ostati neograničen broj mandata.

Koja je optimalna mera uticaja osnivača na izbor direktora, budući da su škole državne?

– Meni se čini da formula 3+3+3 može dobro da funkcioniše ako na čelu Ministarstva prosvete i u školskim upravama postoje ljudi koji insistiraju da se u uprave škola biraju ljudi po kvalitetu, ne po partiji. Inače je nebitno šta će pisati u zakonu, ako im je ideja da ipak postave svog čoveka. Glavna stvar, preteča svih formula i rešenja koja mogu biti raznolika, je odgovor na pitanje da li želimo da nam škole budu kvalitetne, mesta u kojima se vodi računa o dobrobiti učenika, pa i nastavnika i roditelja, ili želimo da nam škole budu mesta za udomljavanje partijskih poslušnika i nameštanje javnih nabavki – navodi Teodorović.

Zeleno-levi front apelovao je na nastavnike i roditelje da se uključe u školske odbore i da pomognu borbu za slobodne i samostalne škole.

Iz te stranke su poručili da im je plan da dugoročno spreče političke pritiske na škole, prvenstveno zaustavljanjem sadašnje prakse postavljanja i smenjivanja direktora od strane Ministarstva, tako što će vratiti pravo školama da same biraju svoje direktore.

„U sadašnjoj društvenoj i političkoj krizi u Srbiji, značaj i nadležnosti školskog odbora za funkcionisanje škole, nadzor nad radom direktora, kao i ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih, menjaju se i mogu postati predmet zloupotreba. Budući da direktore škola postavlja Ministarstvo, a da se članovi odbora ispred lokalnih samouprava postavljaju na osnovu partijske podobnosti i lojalnosti, vesti o razrešenju članova školskih odbora i postavljanju novih na upražnjena mesta deluju zabrinjavajuće. Zbog toga je važno da učestvujemo u tim odlukama pre nego što se u školu u vašem kraju dovede partijski direktor ili otpusti učiteljica vašeg deteta“, naveli su iz ZLF u obraćanju roditeljima, podsećajući da je od početka protestnog talasa 25 direktora škola smenjeno i 75 podnelo ostavke, a da je u Nišu je lokalna vlast zamenila čitave školske odbore u 26 škola.