Voleli smo je, piše na bedžu koji se može kupiti na uličnim štandovima, a ispod teksta je silueta SFRJ u boji njene zastave. Na internetu kruži power point prezentacija namenjena Extra generacijama 1950…1960…1970, koja slavi vremena – idemo opet redom – crvendaća (starih novčanica od 100 dinara), Vegete, očevih uspomena iz JNA, Cockte, pionirske uniforme, Zagora, fiće, Dugmića, omladinskih brigada, partizanskih filmova, štafete…, a muzički sottofondo je iz nekad popularnog crtaća Pink Panter.
Pad Berlinskog zida i raspad Jugoslavije (34)
Povodom dve decenije od pada Berlinskog zida, Danas će u narednih nekoliko nedelja objavljivati tekstove iz Zbornika radova „Zid je mrtav, živeli zidovi! – Pad Berinskog zida i raspad Jugoslavije“ u izdanju Biblioteke XX veka, čiji je urednik Ivan Čolović, etnolog i politički antropolog. Zbornik nosi priloge 17 domaćih i stranih autora, koji se bave različitim aspektima jedne teme, u skladu sa svojim intelektualnim profilima: V. Arsenijević, I. Čolović, N. Stefanov, K. Luketić, V. Dimitrijević, S. P. Ramet, U. Vlaisavljević, Ž. A. Derans, K. Bugarel, Ž. Paić, I. Erdei, M. Biro, S. Slapšak, V. Perica, M. Malešević, E. Gordi i M. Velikonja. Naslovi i oprema teksta u feljtonu su redakcijski.
Crnogorski jugonostalgičar, osnivač takozvanog Generalnog konzulata SFRJ u Tivtu – koji je na proslavu 65. godišnjice Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu došao u uglačanoj crnoj mečki iz 1970-ih, ukrašenoj jugoslovenskim zastavicama sa crvenom petokrakom i registarskim brojem TV – SFRJ – dao mi je svoj telefonski broj, koji nije bilo teško zapamtiti: 29-11-1943. A beogradski jugonostalgičari su na grafitu Svaka je ulica Zorana Đinđića! precrtali ime ubijenog srpskog premijera i umesto toga napisali AVNOJ-a i, normalno, dodali crvenu zvezdu: Svaka je ulica AVNOJ-a!
Treći pogled na dobra stara vremena Jugoslavije je zabavan, parodijski: o prošlosti se govori opušteno, ležerno, ali još uvek samo pozitivno. Odličan primer takve nostalgije je „Leksikon Yu mitologije“ (Adrić, Arsentijević, Matić, 2004)22, a o njoj svedoče i bezbrojna nostalgična slavlja i karnevali, gde se pojavljaju imitatori Tita i Jovanke i maske pionira, brigadira, partizana, milicionera ili oficira JNA. Ono što povezuje ova tri nostalgična pogleda – morbidan, melanholičan i zabavan – jeste besperspektivnost, pasivnost, dizanje ruku od sadašnjosti i apologija prošlosti. Kako kaže Sjuzn Stjuart (1993: 145), „nostalgija se ne može održati bez gubitka“.
Za mene pravi simptom jugonostalgije nije recimo stari goblen s jugoslavenskim grbom, koji je izvezla neka bakica još pre 50 godina i koji i dan danas krasi nečiju dnevnu sobu, ili poletno pevanje partizanskih pesama na susretima starih drugara iz vojske ili sa omladinskih ranih akcija, nego su to kratke majice sa jugonostalgičnim motivima i tekstovima, koje možemo nabaviti praktično svuda, ili su to jugonostalgične veb stranice.
Jugonostalgija sadrži i mnoge kreativne potencijale u raznim područjima kulture. Pozitivni likovi, epizode i vrednosti iz prošlosti postaju inspiracija umjetnicima raznih generacija, od filmskih režisera do performera. Tako u „bitkama grafitima“ na ulicama u Beogradu mladi levičari grafitima SKOJ i simbolom srpa i čekića uzvraćaju na grafite raznih nacionalističkih i klerofašističkih grupa, a pre nekoliko godina u Ljubljani su se pojavili grafiti-šabloni Born in SFRJ. Više pop grupa i pevača redovno ili povremeno snima nostalgične pesme ili takve motive uključuje u svoj imidž, na koncertima i u video-klipovima, i to od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana.
Postoje i mnogi drugi pravni i politički subjekti jugonostalgije. Recimo ima više desetina društava Josip Broz Tito, najviše u Hrvatskoj (dvadeset, od toga najviše u Istri) i u BiH (više od četrdeset). Ova društva se ne bave samo aktivnostima uobičajenim u sličnim društvima nego se i aktivno upliću u dnevnu politiku. Recimo ona bosanska društva koja nose Titovo ime bila su aktivna u organizovanju protivizraelskih demonstracija za vreme poslednjeg napada Izraela na Gazu, ona su se javno protivila slanju bosanskih minera u okupirani Irak, a njihovi članovi protestvovali su i protiv najavljenog koncerta hrvatskog neoustaškog rokera Tompsona.
Jugonostalgičari zapravo imaju potrebu za vizijom prijateljstva u vreme kad su stara prijateljstva izdana, maštaju o bratstvu i jedinstvu sada kada više nemamo ni jedno ni drugo, o socijalnoj pravednosti u današnjoj situaciji kad nikakve socijalne solidarnosti nema, oni traže nadu usred sveopšteg očaja nanovo pauperiziranih širokih slojeva stanovništva zemalja nastalih na tlu Jugoslavije i sećaju se nekadašnjeg ugleda te bivše zemlje u situaciji kada su sve ove sadašnje Suverenije maltene u neokolonijalnoj poziciji. Bitno je u svemu tome – bilo da su nostalgičari toga svesni ili ne – utopijska čežnja za idealnim društvom. Slaveći Jugoslaviju, oni u stvari slave „Yu-topiju“.
Kraj
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
