U tekstilnoj industriji, kao niskoakumulativnoj grani stanje je veoma teško, ali mi ne spavamo i neprestano tražimo načine da izađemo iz krize. Verujem da ćemo uspeti da pronađemo put koji će da nas izvede iz ove krize. Novi Pazar ima instalirane velike proizvodne kapacitete, ali i pre ove krize nismo koristili sve kapacitete. Godinama je iskorišćenost bila između 30 i 40 odsto, a sada imamo iskorišćenost kapaciteta između 25 i 30 procenata.
Nažalost, u poslednjih skoro godinu i po dana mnogo firmi i radionica je prestalo da radi i mnogo ljudi je ostalo bez posla. Upravo je ova godina odlučujuća ko će da se prestroji a ko da uspe da ostane u igri, ocenjuje Tigrin Kačar, član Upravnog odbora Asocijacije tekstilnih proizvođača Sandžaka (ASTEX) i vlasnig Dečije konfekcije „Stig“.
Koji je najrealniji put za izlazak iz teške situacije u kojoj se našla ovdašnja tekstilna industrija?
– Sigurno jedan od načina za rešavanje ovih problema je izlazak na inostrano tržište. Kao klaster ASTEX, nas deset novopazarskih kompanija registrovanih pre godinu i po, kao prvi srpski konfekcijski klaster, puno radimo na razrađivanju koncepta novih tržišta. Oslanjamo se na potpisane sporazume o slobodnoj trgovini Republike Srbije sa EU, Rusijom, Belorusijom i na našu sreću, sada potpisanim sporazumom sa Turskom, tako da imamo jedan širok prostor gde možemo da nabavljamo i materijal. Na našu žalost u Srbiji je zamrla proizvodnja baznog materijala, posebno džinsa. Turske materijale, pored grčkih, italijanskih i svih ostalih, Evropa nam priznaje kao domaći proizvod i tu nam se otvara prostor gde nesmetano bez carina možemo da konkurišemo ostalim firmama na evropskom, ruskom i beloruskom tržištu. Trudimo se da iskoristimo prednost tog prostora koji nam se otvorio. Od prošle jeseni imali smo pregovore sa kompanijom „Prelic“ iz Lođa i sada smo učestvovanje na Sajmu u Poznanju i potpisivanjem ugovora da nas ta kompanija zastupa na poljskom tržištu zaokružili taj proces.
Koliko će deset članica klastera ASTEX odeće plasirati na tržište Poljske?
– Dogovorili smo se, za početak, da idemo sa skromnijim količinama. To je prvi naš nastup na tom tržištu i nećemo da ulazimo u velike rizike. Prve količine ćemo da isporučimo do kraja meseca. Na Sajmu u Poznanju više kompanija je izrazilo želju da se snabdeva našim proizvodima. Očekujemo solidan posao i nećemo unapred mnogo da pričamo, jer smo na samom početku i u ovoj fazi smo veoma zadovoljni. Sada ćemo tom tržištu da isporučimo minimum 10 hiljada komada odevnih predmeta. Klasteru ASTEX ovo prvi potpisani ugovor sa inostranim partnerom i zbog toga smo zadovoljni.
Šta se dogaša sa izlaskom na rusko i belorusko tržište, s obzirom da su na prošlogodišnjim tamošnjim sajmovima potpisivani neki ugovori?
– Mi pripremamo i tržište Rusije i plan je da se od sledeće jeseni i tamo startuje. Poljska nam je dobro došla da taj koncept na terenu isprobamo. Očekujem da do kraja ove godine klaster ASTEX stigne i na tržište Rusije.
Da li izlazak na inostrano tržište odmah otvara šansu za otvaranje novih radnih mesta?
– Sam izlazak na tržište kakva je Evropa sa 500 miliona stanovnika i Rusija, Belorusija i Kazahstan kao jedno tržište, koji imaju više od 200 miliona ljudi, i naša šansa da na tim tržištima plasiramo naše proizvode, daju nam priliku da povećamo naše kapacitete i otvorimo nova radna mesta. Kao klaster ASTEX imamo 1.100 zaposlenih ljudi. Što se tiče ostalih proizvođača u ovoj oblasti, od ranije su procene bile na oko šest hiljada zaposlenih. Manje od 200 ima registrovanih konfekcijskih radnji i preduzeća i mislim da još 200 čeka da se registruje.
Vrlo često ukazujete na nelojalnu konkurenciju na tržištu. Da li se nešto tu promenilo?
– Ništa se nije promenilo i to nam je jedan od glavnih problema na našem i tržištu okolnih zemalja. U Srbiji je vrlo ružna situacija, jer i dalje imamo pritisak roba sa svih strana. Nadamo se da ćemo sa odgovornima u državi doći do nekog rešenja.
Nemoguća misija
Kakve su šanse da u pogonima Tekstilnog kombinata Raška počne proizvodnja teksas platna?
– To je nemoguća misija i stvar za istoriju. Niko više nije spreman da ulaže u tu baznu proizvodnju, a posebno od kako na svetskoj berzi imamo povećanu ponudu pamuka. Vrlo je teško da se nađe neko ko će da investira u takav projekat, pošto se investitori vežu za teritorije gde pamuka ima izvorno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
