Između analize i psihoanalize

U ovoj biografiji Gebels je predstavljen onakvim kakvim ga većina poznaje iz njegovih maničnih tirada zasenjujuće retoričke virtuoznosti, ali i fatalne demagogije, sa glumačkim simulacijama patriotske ushićenosti, njegovim melodramatičnim jeremijadama i njegovim frenetičnim odama svom voljenom fireru.

Iako je Gebels bio veoma dobro situiran, povišicu plate i paušalnog honorara za putne troškove, komentarisaće u svom Dnevniku na sledeći način: „Kako je Firer velikodušan i otmen“. Takva blagodarnost Gebelsa nije sprečilo da srebroljubivo na vreme proda izdavačka prava na svoje Dnevnike izdavaču Maksu Amanu, koji je bio odan Nacionalsocijalističkoj partiji Nemačke (NSDAP) – „Odmah 250.000 maraka i svake godine još po 100.000 maraka. To je velikodušno. Magda i ja smo srećni“, zapisaće on u svoje Dnevnike. Za istoričara Longeriha, ne postoji Gebelsov život izvan Dnevnika. Oni su jedini izvor iz kojih Longerih raspreda sve biografske i faktografske linije. Možda u tom prejakom fiksiranju na jedan izvor valja videti Ahilovu petu Longerihovog dela.

Gebels je, kao i Hitler, ambiciozan, te piše drame i do narcističkog ekscesa uvežbava potpis Univerzitetski profesor dr Jozef Gebels. Susret sa Hitlerom u Landsbergu, za vreme „firerovog“ zatočeništva, biće za njega neka vrsta „vaskrsenja“. Sa melodramatičnim patosom uneće u svoj dijarijum „Kakav glas, kakva strast. Potpuno onakav kakvog sam ga želeo“. To je bila ljubav na prvi pogled. Docnije će o Fireru pisati – „najveći istorijski genije, koji je živeo u naše doba“. „Za ovog čoveka sam spreman da žrtvujem sve“. Prvog maja 1945. slediće Gebels sa svojom ženom Magdom i šestoro svoje dece svom Mesiji u smrt.

Hitlerov paladin jedan je od najproduktivnijih i, istovremeno, najdestruktivnijih ljudi svoga vremena. Antisemitizam je osnovna konstanta njegovog života koja se još od njegove mladosti može pratiti. Druga konstanta bi se mogla označiti kao „patološki narcizam“. Longerih vidi uzrok tome u psihičkoj patnji koju je još u ranom detinjstvu izazvala „neurogena degeneracija“ desne noge. Gebels je ceo život vidljivo hramao. Longerih veli da je autoru i šefu propagande Trećeg Rajha, Jozefu Gebelsu nadasve bilo važno da postavi ogledalo u kome će sam izgledati uveličano. Nedostajali su mu unutrašnja uravnomerenost i spoljašnja sigurnost, te je vazda tražio veličanstvenu sliku u uveličavajućem ogledalu kao potvrdu za sebe samog. U martu 1933. imaće 35 godine i postati ministar Trećeg Rajha za propagandu. Tada će u svoje Dnevnike narcistički i trijumfalistički zapisati – „Ja sam u centru i sve kruži oko mene“. Longerih to karakteriše kao „egzemplaran slučaj samouveličavanja“. Najvažnija ličnost, kult ličnost u Gebelsovom životu bio je Adolf Hitler. Na pozadini biografske hronologije opisuje autor podrobno Gebelsovu političku karijeru – kritične prilike u berlinskoj NSDAP, kojoj je on predsedavao još od 1925, pa izgradnju propagandnog aparata i mobilizaciju svih snaga za „totalni rat“. Psihički kompleks ogleda se u preteranoj potrebi za priznanjem i u nagonu ka grandomaniji i neponovljivosti. Gordost, arogancija i odsustvo empatije karakterišu njegove megalomanske fantazije o svojoj ulozi i potrebi da se bezuslovno podredi „većem“ (manično-depresivni sindrom). Longerihovom biografijom Hitlerovog ministra za propagandu položen je fundament za dalje istoriografske studije o ličnosti i delu totalnog narcisoida i doktora Jozefa Gebelsa, koji je u istorijskoj svesti prerastao u sinonim perfidnog demagoga i šifru beskrupuloznog paladina. Longerihu je pošlo za rukom da na foliji Gebelsove biografije sazda grandiozni portret represivne nacionalsocijalističke države i napiše značajnu studiju za razumevanje propagande i kulturne politike Trećeg Rajha.