“Ostalo je još samo crkvu da preuzme”: Izmene Zakona o vojsci predviđaju da predsednik Srbije postane vrhovni komandant

Aktuelni zakon propisuje da Vojskom komanduju načelnik Generalštaba i starešine u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih, a ukoliko predložene izmene dobiju zeleno svetlo u parlamentu načelnik Generalštaba moraće da se povinuje odlukama predsednika države.

“Načelnik Generalštaba Vojske Srbije komanduje Vojskom Srbije u skladu sa zakonom, odlukama predsednika Republike Srbije i aktima komandovanja”, stoji u predlogu izmena člana 19 Zakona o Vojsci.

U obrazloženju za izmenu ovog člana izostalo je pojašnjenje već samo piše da se time „precizira da načelnik Generalštaba Vojske Srbije komanduje Vojskom Srbije u skladu sa zakonom, odlukama predsednika Republike i aktima komandovanja, a da lica na komandnim dužnostima komanduju sastavima Vojske Srbije u skladu sa zakonom i aktima komandovanja”.

Cilj koji treba postići donošenjem ovog zakona je obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije, uz istovremeno stvaranje uslova za poboljšanje položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, navodi se u obrazloženju predloženih izmena, čije usvajanje se predviđa po hitnom postupku, pošto bi redovna procedura mogla da „prouzrokuje štetne posledice po bezbednost zemlje i rad Ministarstva odbrane i Vojske Srbije“.

Momir Stojanović, general u penziji, za Danas podseća da je u poslednjih 13 godina aktuelna vlast najmanje dva puta menjala Zakon o vojsci čime je potpuno razvlašćena struka, a sve nadležnosti koje je imao načelnik Generalštaba kao prvi vojnik i vojska po dubini, mahom su prenete na Ministarstvo odbrane, što je, kako napominje, za struku katastrofalno.

Najnoviji predlog kojim se načelnik Generalštaba praktično potčinjava odlukama šefa države Stojanović ocenjuje kao apsurdan i protivustavan.

– Mi imamo parlamentarni, a ne predsednički politički sistem, što znači da su moć i sva vlast skoncentrisane u Vladi. Ministarstvo odbrane je jedno od ministarstava Vlade Srbije, a ministar odbrane je samim tim potčinjen i odgovoran za svoj rad premijeru. Naša vojnička praksa od 1945. do danas, odnosno od smrti Josipa Broza, nije prepoznavala funkciju vrhovnog komandanta – podseća Stojanović.

To što je neko poslednjih godina počeo da Aleksandra Vučića naziva vrhovnim komandantom je, prema oceni našeg sagovornika, neprihvatljivo ako se zna da postojeća zakonska rešenja koje regulišu komandovanje i upotrebu vojske, propisuju da Vlada u slučaju neposredne ratne opasnosti ili u slučaju rata preuzima funkciju Vrhovne komande.

– U miru je premijer onaj ko naređuje ministru odbrane, a ne predsednik. U slučaju neposredne ratne opasnosti i u slučaju rata, Vlada preuzima funkciju Vrhovne komande, a Generalštab prelazi u Štab Vrhovne komande, odnosno u operativno telo koje treba neposredno da realizuje ono što Vrhovna komanda naredi. Dakle, Vrhovna komanda je Vlada sa svim ministarstvima i oni kreiraju, oni planiraju, oni naređuju upotrebu vojske, a Generalštab ta naređenja po dubini mora da realizuje. Ovakvo rešenje je dugi niz godina prisutno u Srbiji – navodi Stojanović.

On dodaje da će, ukoliko se predložene izmene usvoje, predsednik Republike moći bez saglasnosti Vlade i bilo koga, da upotrebi vojsku Srbije. Stojanović veruje da je, imajući u vidu aktuelnu političku i društvenu situaciju u Srbiji, namera da se vojska stavi pod potpunu kontrolu predsednika Srbije, kao što je to slučaj sa MUP-om, pravosuđem, tužilaštvom, specijalnim jedinicama…

– Ko nama garantuje da sadašnji ili neki budući predsednik Republike neće narediti vojsci nešto s čime se neće složiti Vlada, kao najveća izvršna vlast, i narod? Ovakvim predloženim rešenjem predsednik će imati apsolutnu ingerenciju nad vojskom u smislu unapređivanja, kadriranja, školovanja, penzionisanja, “čišćenja” kadrova iz vojske i dovođenja njemu lojalnih kadrova, kako to već radi u BIA i MUP-u – tumači Stojanović motive za hitnu izmenu Zakona o vojsci.

Kaže i da bi pomenuti predlog mogao biti razumljiv da imamo predsednički sistem poput Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država.

– Donald Tramp može kao predsednik da naredi upotrebu vojske. Može i Vladimir Putin. Ali mi moramo da promenimo Ustav da bismo mogli da predložimo takav zakon. Pošto aktuelni predsednik Aleksandar Vučić zna da teško može da izdejstvuje promenu Ustava on pribegava protivustavnim radnjama i ubacuje klauzulu u zakon koja omogućuje da Ministarstvo odbrane iz ingerencije Vlade stavi pod svoju kontrolu. To je krajnje neprihvaljivo i diskutabilno, ali samo još jedan od protivustavnih poteza ove vlasti – ističe Stojanović.

Dodaje da mu nije jasno zašto se Klub generala i admirala i stručna javnost nisu oglasili povodom “ovako nakaradnog predloga”. Pita se i zašto je namera da se izmene zakona usvoje po hitnom postupku.

– Čemu tolika hitnost? Je l’ nama preti neposredna ratna opasnost? Jesmo li nečemu izloženi? Ne. Takve poteze diktira aktuelna politička situacija i kriza koja postoji u društvu i želja predsednika da sva ministarstva, pogotovo ministarstva sile, stavi potpuno pod svoju kontrolu, u kadrovskom i u praktičnom smislu – ubeđen je Stojanović.

Petar Bošković, član predsedništva Srbija centra i nekadašnji načelnik Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane, podseća da geneza cele priče počinje od Aleksandra Vulina i vremena kada je bio ministar odbrane.

– On je počeo Vučića da naziva vrhovnim komandantom i naredio je da se njegove slike stave po kasarnama. Ova geneza sa vrhovnim komandantom je povezana sa onim što Vučić i inače radi i njegovim porivom “Tito u meni” – komentariše Bošković.

Naš sagovornik napominje da je rukovođenje i komandovanje jedan od najozbiljnijih predmeta koji izučava svaki oficir tokom školovanja na Vojnoj akademiji.

– Da biste mogli da rukovodite i komandujete jedinicama morate biti školovani. To je jedan od osnovnih postulata vojske. U američkoj vojsci se, kad završe karijeru, oficiri, a pogotovo generali, postavljaju na najviše funkcije upravo zato što odlično poznaju sistem rukovođenja i komandovanja ljudima. Pomenutim predlogom izmena Zakona o vojsci direktno se poništava osnovna funkcija načelnika Generalštaba, a to je da rukovodi i komanduje vojskom. Sada će njemu Aleksandar Vučić moći direktno da naredi šta da radi. U slučaju, recimo, ratne opasnosti, napada na državu, terorizma, vi kao predsednik donosite određene odluke, ali kako i na koji način će se raditi odlučuje načelnik Generalštaba. Sada se otvara put da će Vučić načelniku Generalštaba moći da kaže: nemoj 20 tenkova, daj tri, daj avione…Pokušavam plastično da objasnim šta može da se desi. Bukvalno je jeres da civil komanduje i rukovodi vojskom – ocenjuje Bošković, uz opasku da je Aleksandru Vučiću ostalo još samo da preuzme crkvu.