Mi smo društvo za koje se popularno kaže da je u tranziciji, ali mislim da je tačnije reći da smo društvo koje pati od raznih tranzicionih problema. Jedan od elementarnih problema je nerazvijenost institucija, i po nekoj definiciji mi smo društvo nedovršene demokratije, kaže profesor Filozofskog fakulteta, psiholog dr Mikloš Biro, učesnik nedavnog Sabora psihologa na Paliću, na kojem se govorilo i o društvenoj i socijalnoj krizi našeg društva, i posledicama po mentalno zdravlje.
– Što je još gore, mi nemamo ni svest o potrebi za postojanjem institucija, pa i dalje biramo ljude u nadi da će oni biti pošteni, fer, principejelni i rešavati probleme umesto institucija. Uz to, postoji opšti manir kršenja društvenih pravila, iza čega stoji ideja da je moj lični interes važniji od opšteg, pri čemu se zaboravlja da je rušenjem opšteg interesa ugrožen i moj lični interes. Zato mislim da bi ideja o poštovanju pravila, o neophodnosti institucija morala od početka da se uči u ovom društvu, kaže dr Biro.
Dr Žarko Trebješanin, profesor Beogradskog univerziteta, napominje da je pogubna činjenica što je nakon 2000. godine i perioda entuzijazma zbog neispunjenih očekivanja zavladala apatija i opšti pesimizam.
– A to se svakako odražava na dalji razvoj društva – pojavljuje se inercija, nepreduzimljivost, a kad nema preduzimljivosti nemate ni ekonomski napredak, tada dolazi do još veće nezaposlenosti, i spirala ide naniže – kaže dr Trebješanin.
On napominje da su ratovi, beda, inflacija, tranzicioni lomovi ostavili težak trag na ljudima, i mnogo stresa, što je sve rezultiralo između ostalog i povećanjem agresivnosti, što je jedan od načina reagovanja na stres.
Psiholog Jelena Vlajković ocenila je da se sadašnja kriza razlikuje od krize devedesetih, jer je tada centralni osećaj bio osećaj izolacije, dok smo sada u istom problemu sa čitavim svetom. Ipak, i po njenom sudu celokupnu društvenu situaciju posebno opterećuje veoma raširen osećaj izneverenih očekivanja, jer nije onako kao što smo očekivali posle 5. oktobra. – A to osećanje rezignacije nikad nije dobro za mentalno zdravlje, posebno kada se trudimo da ga u teškim situacija sačuvamo – kaže ona.
Odbrana od stvarnosti
– Povećanje agresivnosti, nažalost, nije jedini način odbrane od stresa. Neki beže u drugu krajnost, u apatiju i veoma raširenu depresiju (treba samo videti količinu potrošnje antidepresiva). Jednostavno, ljudi trpe preveliki pritisak isuviše dugo, i često „pucaju“. Ali, novi problem je to što je nakon svega, kada smo se ponadali da se može makar i sporo ići napred, da ćemo se vratiti u normalu, došla nova ekonomska kriza i mi moramo biti spremni na to da će biti i te kako velikih stresova (i) u budućnosti – kaže dr Trebješanin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
