Iako neformalan i planiran kao skup čiji je cilj promocija ideja o ekonomskom rastu i novim radnim mestima, jučerašnji samit lidera 27 država članica EU obeležen je napetom debatom o spasavanju evropskih banaka i da li zemljama evrozone treba produžiti rok za ispunjenje budžetskih mera štednje. Prvi put, za više od dve godine od kada se održavaju krizni ekonomski samiti, lideri Francuske i Nemačke nisu održali svoj mini samit na kojem bi usaglasili pozicije uoči velikog skupa.
Novi francuski predsednik Fransoa Oland susreo se sa španskim premijerom Marijanom Rahojom u Parizu pre nego što se dvojac uputio u Brisel na samit u kasnim popodnevnim satima. Olandov izbor za predsednika značajno je izmenio debatu u Evropi, budući da umesto na štednju, on poziva na rast i pokušava da pridobije i druge šefove država ili vlada. U proteklih nekoliko dana Oland je stekao širu međunarodnu podršku za ideju o ekonomski stimulansima – počev od američkog predsednika Baraka Obame do MMF i OECD-a.
Kada je reč o pitanju uvođenja evroobveznica kao zajedničkih garancija za dugove u evrozoni, Nemačka je svima jasno stavila do znanja da je takav sistem „pogrešan put“, te da Berlin neće menjati svoju poziciju. Takav stav naišao je na protivljenje Olanda, koji zagovara izdavanje zajedničkih obveznica zemalja evrozone. Francuski lider ima podršku, između ostalih, italijanskog premijera Marija Montija i predsednika Evropke komisije Žozea Manuela Barosa. Holandija, Finska, Slovačka podržavaju Merkelovu. Austrijski kancelar je na strani Olanda, dok ministar finansija te zemlje podržava Merkelovu.
Evropski komesar za ekonomske poslove Oli Ren, s druge strane, podržava ideju evroobveznica, nazivajući ih „mapom puta“ koja postavlja pravne i fiskalne korake neophodne za ekonomsku politiku u narednim godinama.
Herman Van Rompej, predsednik Evropskog saveta, smatra da bi šefovi država i vlada trebalo da se klone tabua kada razmišljaju o budućnosti Evrope i njenom ekonomskom okviru. „Mislim da nije prerano da se razmišlja o mogućim fundamentalnim promenama ekonomske i monetarne unije“, kaže se u pismu Rompeja upućenom na zajedničku adresu dvadesetsedmorice.
Uprkos bojazni da bi Grčka mogla da napusti evrozonu, Španija, čija je ekonomija takođe u recesiji, a bankovni sistem vapi za restrukturiranjem, našla se na vrhu dnevnog reda budući da bi vrlo lako mogla da se svrsta u kolonu sa Grčkom, Portugalom i Irskom u redu za spasilačke pakete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
