Izvestija o "nemaru Moskve" prema komisiji nemačkih i ukrajinskih istoričara

Ta komisija, prema rečima Martina Šulce Vesela, predsednika Udruženja nemačkih istoričara, treba da stavi tačku na posmatranje Ukrajine kao teritorije ili sfere uticaja bez sopstvene istorije i suprotstavi se „putinovskoj propagandi“, a u tom cilju će se pozabaviti ne samo istorijskim događajima kao što su pomor glađu 1932. i 1933. (golodomor) ili masovna primena nasilja između 1930. i 1940. nego i ličnošću Stepana Bandere, podseća Izvestija.

Ne može se očekivati objektivna ocena istorijskih događaja u uslovima kada politika i geopolitički ciljevi igraju tako veliku ulogu, poziva se list na mišljenje šefa Komisije za međunarodne odnose ruskog parlamenta Alekseja Puškina. On tvrdi da aktuelna ukrajinska istorijska nauka i nije nauka nego propaganda prožeta mitovima, koja se „bazira na izvrtanju očiglednih činjenica, heroizaciji Bandere i odricanju nacističkog karaktera ukrajinskih nacionalističkih pokreta“.

Puškov smatra da će Komisija imati za cilj i jačanje političkog uticaja Nemačke u Ukrajini, za koju se ona uvek interesovala i smatrala je „ekonomskom i poljoprivrednom rezervom nemačke ekonomije“.

Manje oštra je reakcija na vesti iz Nemačke Aleksandra Čubarjana, direktora Instituta za opštu istoriju Ruske akademije nauka, koji za list Izvestija kaže da će Rusija reagovati ako se pokaže da Komisija ima otvoreno propagandni karakter i antirusku orijentaciju.

– To će mnogo zavisiti od nemačkih kolega, da li će oni uspeti da ubede ukrajinske da zauzmu objektivnu i naučnu poziciju. To je sada veoma komplikovano – rekao je Čubarjan i dodao da Komisija nemačko-ukajinskih istoričara ne sme da bude politizovana i ideologizovana.

List podseća da je postojala i Rusko-ukrajinska komisija istoričara, a na poslednji sastanak koji je trebalo da se održi prošle jeseni u Moskvi, ukrajinski istoričari se nisu odazvali.