Iako je hitna medicinska pomoć značajno obnovila opremu tokom poslednjih godina, i dalje „kaska“ za najboljim sistemima te vrste u svetu. Nabavljena su nova sanitetska vozila, vreme dolaska ekipe na teren je skraćeno, ali neke razlike su nepremostive – jer nije isto dobiti infarkt na Voždovcu i u udaljenim selima u unutrašnjosti Srbije. Naime, Srbija na 100.000 stanovnika ima jedno vozilo hitne medicinske pomoći, a prosek za zemlje EU iznosi 20.000 do 25.000 stanovnika. Međutim, u Ministarstvu napominju da ta situacija nije u potpunosti uporediva sa zemljama EU, s obzirom da je i organizacija našeg zdravstvenog sistema različita u odnosu na zemlje EU.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, zavodi i službe za hitnu medicinsku pomoć na teritoriji Republike imaju 751 vozilo opremljeno za pružanje pomoći. U Ministarstvu ističu da su, u okviru projekta reforme hitne pomoći, od marta 2009. do juna 2010, kupljena 252 ambulantna vozila sa najmodernijom opremom. Reč je o projektu „podrške Evropske unije naporima Ministarstva zdravlja kako bi se službe hitne pomoći u Srbiji približile standardima EU“. Sredstva su obezbeđena iz pretpristupnih fondova Evropske unije, a ukupna vrednost projekta iznosila je deset miliona evra.
Beograd je dobio ukupno 30 savremenih vozila (Gradski zavod 18, VMA 10, po jedno KBC „Dr Dragiša Mišović“ i Bežanijska kosa). U Niš je otišlo 14, u Kragujevac 13, a u Novi Sad devet vozila. Kruševac i Vranje dobili su po pet novih vozila, a Subotica i Sombor po četiri. Pre te donacije, prosečna starost vozila u zavodima za hitnu pomoć (Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš) i službama pri domovima zdravlja bila je osam godina.
Direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd, doc. dr Nenad Ivančević, kaže za Danas da ta ustanova raspolaže sa oko stotinak vozila.
Beogradska hitna pomoć u smeni ima 20 „običnih“ ekipa i jednu pedijatrijsku u svakoj od pet smena. O kolikom obimu posla je reč najbolje ilustruje podatak da dnevno broj 94 okrene više od 2.000 Beograđana. Ekipe su dobro opremljene, a osim EKG snimanja i trombolitičke terapije (za razlaganje trombocita), rade i brze testove za utvrđivanje infarkta.
Direktor ZC Studenica, dr Dragan Arsić, kaže da vozila hitne pomoći nikad nije dovoljno. U „sedištu“ hitne pomoći u Kraljevu u smeni rade tri dežurne ekipe. Iako imaju četiri „reanimobila“, od kojih tri ispunjavaju najviše standarde.
– Pokušavamo da napravimo urgentni punkt u Ušću, 50 kilometara udaljenom od Kraljeva, na magistrali koja nažalost sve više postaje „magistrala smrti“, kao i da taj punkt pojačamo u kadru i opremi, kaže Arsić i napominje da im nedostaju terenska vozila.
Ekipe stižu na teren za 10 minuta
Operateri u kol-centru, rade „trijažu“ (podelu) poziva prema hitnosti. Tako i ekipe odlaze na teren. „Za ’crvene’ pozive, prvog stepena hitnosti, prosečno vreme do dolaska ekipe je 10 minuta, a ukoliko je u pitanju saobraćajni udes ili infarkt, nekad i kraće. To je u skladu sa evropskim standardima“, kaže Ivančević. Pozivi drugog reda hitnosti, žuti, odnose se na stanja koja ne ugrožavaju život pacijenta, ali se u Hitnoj pomoći trude da i na njih odgovore u roku od 20 do 30 minuta. Na Zeleni poziv odgovara se u skladu sa raspoloživim ekipama u što kraćem roku, bez vremenskog ograničenja. GZHMP za sada pokriva deset gradskih opština, ali je u toku analiza izvodljivosti kako bi se uključile i ostale opštine (Mladenovac, Lazarevac, Sopot…).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
