Ko se još seća davne 1998. godine i nekih fudbalskih utakmica iz tog vremena? Ima li mesta u glavama ljudi za ime brazilskog grada Sao Luisa, za datum 23. septembar 1998. godine – Malo je verovatno da bi se i najveći fudbalofili prisetili na šta asociraju ovi podaci. Slika događaja postaje mnogo jasnija kada mu se priključe sledeća imena: Kafu, Rivaldo, Denilson, Kralj, Đorović, Nađ, Đukić, Jokanović, Petković, Lazetić, Ćurčić, Jovan Stanković, Darko Kovačević, Savo Milošević, Predrag Mijatović i Šarac.
Reč je o prijateljskoj fudbalskoj utakmici Brazil – SR Jugoslavija 1 : 1. Možda još poneki od ovih majstora fudbalske igre tamo negde daleko pokušava da produži sopstveni fudbalski vek, za jednog smo sigurni da još uvek igra ozbiljnu ligu u svojoj 37-oj godini života. Na pomenutoj utakmici ušao je u igru u 88. minutu zamenivši Jovana Stankovića. Trenutno u našoj najjačoj fudbalskoj ligi samo su Srđan Soldatović iz Javora i Zoran Antić iz Metalca stariji od njega. Iako u poznim fudbalskim godinama Dragan Šarac, jedan je od najstandardnijih i najkorisnijih fudbalera Novog Pazara u njegovoj prvoj superligaškoj sezoni. Fudbalski Novi Pazar najviše će ga pamtiti kao igrača posle čijeg centaršuta je ovaj tim postigao prvi gol u Superligi.
- Retko koji aktivni fudbaler u našoj zemlji može da se pohvali toliko ispunjenom i uspešnom karijerom kakva je vaša. Pored pomenete utakmice spisak onih što će vam zauvek ostati u sećanju je prilično dugačak?
-Posebno sam ponosan na deo karijere vezan za reprezentaciju. Igrajući za sve mlađe nacionalne selekcije sakupio sam oko 50 nastupa. Kruna karijere su šest utakmica za A reprezentativni tim. Bio sam deo ekipe, koju su činile takve veličine kakve su bile Mijatović, Milošević i ostali. Sa malim Obilićem osvojio sam titulu šampiona države. Igrali smo kvalifikacije za Ligu šampiona protiv jednog Bajerna, bio u Zvezdi u njenoj poslednjoj velikoj generaciji. Punih pet godina nosio dresove velikih austrijskih klubova: Pašinga, Šturma i Austrije iz Beča. Moram biti zadovoljan onim što sam postigao u karijeri.
- Šta kaže telo, bliži li se kraj profesionalnog druženja sa loptom?
-Siguran sam da još mogu da igram na visokom nivou. Ostvario sam više ciljeva nego što sam ih i postavo sebi na početku karijere. Trajem zato što sam uvek imao prave fudbalske ciljeve. Pre šest dana uspeo sam da ostvarim još jedan veliki uspeh, srećan sam što je Pazar ostao u Superligi. Kada ste normalna ličnost, a fudbal mnogo volite i doživljavate ga kao vrlo ozbiljan posao, a takav je slučaj sa mnom, ne postoji granica omeđena godinama života do kada ćete se njime baviti.
- Koliko su tačne informacije da bi sutrašnja utakmica sa OFK Beogradom mogla biti i vaša poslednja u dresu Novog Pazara?
-Ugovor mi ističe sa završetkom ovog prvenstva. Fudbal ću verovatno i dalje igrati, da li u Novom Pazaru ili u nekom drugom klubu to najmanje zavisi od mene. Bio ili ne i u budućnosti igrač Novog Pazara znam da ću imati jednu lepu uspomenu na vreme provedeno u ovom klubu i gradu. Uglavnom klubovi u prvoj sezoni igranja imaju problem da ostanu u eliti. To je bio slučaj i sa nama, pratili su nas mnogi maleri, nismo imali ni sreće na nekim važnim utakmicama, tim se menjao pred i u toku sezone što se neminovno odrazilo na igru i rezultate. Doduše, postoje i drugačiji primeri, kada su debitanti u ligi bili i najveće pozitivno iznenađenje. U Novi Pazar sam stigao iz Spartaka, koji je za tri godine stigao iz Srpske u Superligu, ali je za sve to vreme promenio tri, četiri fudbalera, a imamo i najsvežiji primer Radničkog iz Kragujevca.
- Kada je bilo najteže u ovoj sezoni?
– Ni najvećem neprijatelju ne bih poželeo da se nekad nađe u situaciji u kakvoj smo mi bili posle prvih pet prvenstvenih kola. Zbog lošeg starta nismo bili u prilici da bar jednu utakmicu odigramo opušteno. Mislim da smo u drugi deo šampionata ušli odlično fizički i psihički pripremljeni. Zato smo i uspeli da osvojimo više bodova od direktnih konkurenata za opstanak. Igrali smo hrabro protiv najjačih. Zasluženo smo osvojili bodove i tamo gde objektivno jači timovi od nas nisu. Mislim, pre svega, na mečeve sa Partizanom i Zvezdom. Uz to bili smo ekipa kada je to bilo najpotrebnije, u utakmici godine u sred Čačka oborili smo Borac.
- Bili ste zaduženi za izvođenje skoro svih prekida u ekipi Novog Pazara. Nije da nije bilo golova nakon takvih poteza, ali se stekao utisak da ih je bilo mnogo manje nego što je to bio slučaj dok ste igrali u drugim klubovima. Zašto?
-U prvom delu sezone nedostajali su nam visoki igrači. Mnogo toga se promenilo dolaskom izrazitih skakača Raščića, Tutorića i Bulatovića. Realno, trebalo je da ih bude i više, ali kad se setim šta smo sve promašivali, koliko puta pogađali stativu i prečku moramo biti zadovoljni postignutim.
- Neko ko je, kao vi, dugo igrao na velikim stadionima u Beogradu i Beču prava je osoba da nešto više kaže o ambijentu koji je pratio utakmice Novog Pazara u ovoj sezoni?
-Bio sam akter pet derbija između Crvene zvezde i Partizana. Pamtim atmosferu i sve ono što je pratilo jedan od tih mečeva, kada smo dobili Partizan 3 : 0, igrao sam fenomenalan derbi Austrija – Rapid i imam mnogo iskustva sa navijačima i atmosferom koju oni stvaraju na utakmicama. Nikome ne povlađujem kada kažem da je Novi Pazar jedini grad u Srbiji u kome se i bukvalno živi za fudbal. Kako da zaboravim vreme kada nismo imali nijedan bod, ni tada nismo izgubili podršku publike. Za razliku od ostalih klubova mi smo u vatrenim navijačima i publici imali ne dvanaestog već i dvanaestog i trinaestog igrača.
Prijateljstvo sa Žigićem
Ono što je posebno interesantno iz privatnog života Dragana Šarca je njegovo veliko prijateljstvo sa reprezentativcem Srbije i fudbalerom Birmingema Nikolom Žigićem, koje datira iz vremena dok su zajedno nosili dres Crvene zvezde. „Bili smo nerazdvojni, tako da se naš odnos pretvorio u neraskidivo prijateljstvo, da bi se na kraju krunisao i u kumstvom. Bio sam kum na Žigićevom venčanju, a i krstio sam mu i obe ćerke. Radi se o sjajnom fudbaleru i još boljem čoveku s kojim sam u stalnom telefonskom kontaktu“, kaže Šarac.
Pazar ostao u Superligi
I pored ubedljivog poraza od Slobode u Užice 3 : 0 ( Savo Kovačević 17. i 59. -jedanaesterac, Ranđelović 39. ) fudbaleri Novog Pazara u subotu su imali razloga za slavlje. Kako je utakmica Rad – Borac završena pobedom Beograđana 2 : 1 otklonjena je i poslednja dilema u pogledu imena klubova koji napuštaju Superligu. Od sezone 2012/13 Metalac i Borac sele se u niže takmičenje, a Novopazarci će i drugu uzastopnu sezonu gledati najbolji fudbal u zemlji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
