Jedna ili nekoliko Al-Kaida

Kaida izvršila dva prva krupnija teroristička akta. Tada je poginulo 223 ljudi. A 11. avgusta pada i 20-godišnjica stvaranja same „Al-Kaide“. Za razliku od svega što je dalje povezano sa organizacionim delovanjem mreže, taj datum su precizno fiksirali američka CIA i pakistanska obaveštajna služba, pošto su njihovi emisari učestvovali na susretu 1988. i/ili obezbeđivali njeno prikrivanje. U pakistanskom gradu Peševaru tada su se uortačili Osama bin Laden iz Jemena, Egipćanin Ajman al Zavahiri i Said Imam al Šarif, poznatiji kao „doktor Fadl“, koji je postao i ideolog Al- Kaide.
Ovaj poslednji od 2004. „odrađuje“ doživotnu robiju u egipatskom kazamatu, a sasvim nedavno napisao je knjigu sa čijih je stranica, zahvaljujući nagovoru Egipćana, pozvao svoje „agbabe“ da prekinu terorističke akte i ubijanje, pošto oni, u suštini, „protivureče islamu“. Al Zavahirija je to toliko ljutnulo da je na internetu priredio konferenciju za štampu, na kojoj se svom žestinom suprotstavio doktoru Fadlu, ali je, doduše, i dodao da su ga, može biti, na tako nešto i prisilili.
Na slobodi su i sam Zavahiri, i Osama do dana današnjeg. Oko Osame su se već nekoliko puta „stezali obručevi“, njega su „skoro“ uništili, ali se to „skoro“ nikada nije pretočilo u „u potpunosti“. Poslednji navedeni „orijentir“: on se može nalaziti u području planinskog koridora Kunar-Badžaur-Nuristan. A to i nije baš neka kolosalna zona u severnom Pakistanu, nedaleko od granice sa Kinom. Ovde se, ako je verovati kojekakvim evropskim izdanjima, u poslednje vreme registruje posebna aktivnost američkih specijalnih službi.
Doduše, ta veoma precizna informacija i ne treba da baci svetlost na celovitu mutnu sliku borbe protiv terorista broj jedan i broj dva. Za njima se aktivno traga posle terorističkih akata 2001, naročito aktivno posle upada u Avganistan, i ekstraaktivno pri kraju predsedničkog mandata Džordža Buša. Istina, mnogi zapadni eksperti tvrde da su Osamu i Al-Zavahirija mogli uhititi i ranije, ali su obojica, zarobljeni ili mrtvi, kudikamo opasniji nego li neuhićeni, ali živi: mučenik – to je već simbol za homogenizaciju.
O Al-Kaidi je već rečeno toliko toga da je teško nešto i pridodati, pa se moramo osvrtati na staro. Naročito ako se ima u vidu da je lavovski deo svega napisanog i rečenog ili malo, ili uopšte ne odgovara stvarnosti, ili je tek deo mita o mreži, koja prilikom stvaranja na tako ogromnu popularnost niti je mislila, niti računala. Amerikanci su već nekoliko puta „uništavali“ njeno jezgro. Poslednji put je to učinio direktor CIA Majkl Hejden, kada je izjavio da je u Avganistanu i Iraku „Al-Kaida“ već mrtva. Međutim, ta izjava o potpunom razbijanju ničim ni do danas nije podastrta.
Štaviše, u kibernetičkom protoru Al-Kaida je živa, da življa ne može biti. U Svetskoj mreži ona i dalje podiže najveće talase. Prema podacima eksperata iz Saudijske Arabije, danas postoji oko šest hiljada sajtova koji funkcionišu u ime Al-Kaide, i svake godine pridružuje im se još po 900 njih. Sajtovi se stalno zatvaraju, da bi ponovo bili otvoreni pod drugim imenom, tako da ukupan njihov broj ostaje nepromenjen. Veština upravljanja kibernetičkim prostorom slične vrste dovela je do toga da je ministar odbranbe SAD Robert Gejts na jednom savetovanju ovog leta ljutito uzviknuo: „Kako je moguće da jedan pećinski čovek u domenu komunikacija prepljune savršenu komunikacionu zajednicu u svetu?!“
Zaista kako? I uopšte je li to jedan „pećinski čovek“?
Kao i svaka pojava, tako se i Al-Kaida nakon rođenja, u jednom trenutku počela razvijati po svojim sopstvenim zakonima, koji apsolutno ne zavise od „roditelja“. Ako Al-Kaida i nije plod rada CIA, njen nusefekat zasigurno jeste. U ona ne tako davna vremena, dok SSSR još nije otišao iz Avganistana (februar 1989), gde su vojevali i malo poznati Bin Laden, i Al-Zavahiri, i uopšte je malo ko mogao zamisliti njegov (SSSR) skorašnji raspad. Mada je CIA shvatala da će se Moskva svakog časa „tornjati kući“, ona nije mogla da skonta šta će biti posle, pa je po inerciji pomagala i finansijski, i materijalno, sve organizacije koje su deklarisale borbu protiv SSSR. A stvaranje „Al-Kaide“ palo je upravo kao „kec na jedanaest“, kada je u pakistanskoj obaveštajnoj službi Inter-Services Intelligence (ISI) stvorena specijalna Avganistanska sekcija. Na njeno čelo stao je pukovnik Mohamed Jusaf, ali su je „vodili“ instruktori iz CIA. Takvo inercijsko suprotstavljanje „Imperiji zla“ kobno se poigralo sa Amerikancima. Doduše, ako hoćemo, oni su ne jednom činili previde slične vrste.
Britanci, koji imaju veliko iskustvo u borbi protiv terorizma u Severnoj Irskoj, tvrde da je vreme rukovođenja iz jednog centra odavno već prošlost (ako ga je uopšte i bilo), i sada je Al-Kaida ništa više do amorfno ili porozno telo sačinjeno od ničim međusobno povezanih, zasebnih i neusklađeno delujućih manjih terorističkih grupa. Boriti se sa takvima upadima u Avganistan ili Irak isto je što i tenkom pleviti korov u cvetnjaku.