Službenici zaduženi za sprovođenje politike jednog deteta – vest je koja je prošle nedelje obišla planetu – kidnapovali su ženu iz njenog doma na jugoistoku Kine, pretukli je, tri dana držali u pritvoru i potom je prisilili na abortus. Žena je već imala devetogodišnju kćer i trudnoćom je prekršila zakon. Vest se pojavila na kineskom blogu, a potom su je objavili Toronto san i Al Džazira. Bilo da je vest tačna ili ne, ovakvi događaji u današnjoj Kini, posebno u njenim urbanim delovima, vrlo su retki, piše britanski Gardijan. Zbog zloupotrebe svojih ovlašćenja službenici koji su navodno usmrtili bebu mogu očekivati kaznu.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka kada je počela da se primenjuje politika jednog deteta slučajevi nasilnih čedomorstava nisu bili retki. Vremenom se, međutim, promenilo tumačenje pravila o planiranju porodice, kao i sama njihova primena. Razlog je i taj što su se Kinezi navikli na ograničenja koja zakon nalaže: roditeljima u gradovima dozvoljeno je da imaju jedno dete, dok parovi na selu mogu imati dva, posebno ako je prvorođeno dete žensko. Budući da građani poštuju zakon, manje se primenjuju prinudne ili kaznene mere.
Kada je politika jednog deteta uvedena 1979, planirano je da ostane na snazi desetak godina. Namera je bila je da se smanji stopa rađanja. Cilj je ispunjen, ali uz brzo uvećanje udela starog zavisnog stanovništva i zabrinjavajući rast muške populacije u mnogim delovima Kine. To se dogodilo pošto su se mnogi parovi odlučili na abortus nerođenih devojčica kako bi im se – u skladu sa zakonskim ograničenjima i tradicijom – pružila prilika da dobiju sina.
Vlada je tražila načine da politiku jednog deteta učini fleksibilnijom. Kina je u poslednjih tridesetak godina prošla kroz velike društvene i ekonomske promene. Imajući na umu slobode koje su doneli bogatstvo i globalizacija, politika jednog deteta izgledala je sve anahronije. Troškovi podizanja više od jednog deteta za mnoge ljude nisu više veliki, a uvećana sloboda kretanja otežala je vlastima proganjanje parova koji su se oglušili o zakon.
Moguće rešenje je da se parovima dozvoli da imaju dvoje dece, ali da starosna razlika među njima bude najmanje pet godina. To bi bilo prihvatljivo za većinu, smanjilo bi rast muške populacije i pomoglo rešavanje problema brige o starima. Fenomen 4-2-1 zaista je razlog za brigu. Reč je, naime, o porodicama koju čini bračni par, njihovi roditelji i jedino dete koje se stara o svima. Gradska Vlada Šangaja razmatra inicijativu kojom bi podstakla parove da imaju dvoje dece, a tim putem bi, prema pisanju Gardijana, mogli da krenu i drugi gradovi.
Rast populacije ili ekonomije
Kineska Vlada smatra da još treba biti obazriv kada je reč o politici jednog deteta. Peking se boji da bi ubrzani rast populacije mogao da ugrozi ekonomski rast i stabilnost. Takođe, razlog za brigu je i rast urbanog stanovništva zbog migracija selo – grad. U većini kineskih gradova bračnim parovima koje čine jedinci dozvoljeno je da imaju dvoje dece. Interesantno je, međutim, da se mnogi mladi parovi uprkos tome zadržavaju na jednom potomku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
