Jednoglasna podrška spasilačkom planu

Evropski lideri takođe su postigli saglasnost o ispunjenju odredaba plana o smanjenju emisije štetnih gasova za 20 odsto do 2020, uprkos početnim nesuglasicama. „Cela Evropa, bez izuzetka, podržala je finansijske mere usvojene na nedavnom sastanku u Parizu“, izjavio je francuski predsednik Nikola Sarkozi, predsedavajući skupa.

Kako je ranije najavljeno, finansijski spasilački paket biće vredan gotovo 1,7 biliona evra. Učesnici skupa pozvali su na stvaranje usaglašenog sistema finansijske supervizije na nivou EU i osnivanje „krizne ćelije“ koja bi delovala u slučaju finansijskih potresa. U dokumentu usvojenom juče u Briselu apeluje se na međunarodne partnere da izvrše reformu finansijskog sistema na sastanku predviđenom za kraj godine. „Izvan finansijskog sektora Evropski savet naglašava da je odlučan da preuzme neophodne korake kako bi reagovao na smanjenje zahteva za investicijama i njihove realizacije, a posebno da bi pružio podršku evropskoj privredi“, navodi se u tekstu.

Vlade država EU potvrdile su da će dati takozvane finansijske injekcije posustalim bankama i garantovati međubankarske zaloge i štedne uloge građana. Britanski premijer Gordon Braun, jedan od pokretača inicijative, izrazio je zadovoljstvo zbog takvog razvoja situacije i apelovao na svet da krene stopama Evrope. Učesnici skupa sa žaljenjem su konstatovali da su vodeće evropske berze juče zabeležile pad za više od 11 odsto, što je najveći gubitak u protekle dve decenije.

Lideri EU potvrdili su da je decembar krajnji rok za usaglašavanje strategije o borbi protiv klimatskih promena, uz obećanje da plan neće biti skup, imajući u vidu aktuelnu finansijsku krizu. Uz uvažavanje primedaba Poljske i Italije na prvobitnu verziju plana, u saopštenju se poziva na intenzivnu primenu paketa na strogo utvrđen i efikasan način u svim sektorima evropske ekonomije i u svim državama članicama, imajući u vidu specifičnu situaciju u svakoj zemlji“. Mnogo pažnje bilo je posvećeno i vremenskom roku za nastavak pregovora o novom strateškom partnerstvu s Rusijom koji bi predstavljalo put ka poboljšanju odnosa dveju strana.

Evropski lideri odlučili su da do narednog meseca odlože donošenje odluke o tom pitanju. Italija, Nemačka i Francuska založile su se za što hitniji nastavak pregovora, budući da je Moskva povukla trupe sa većine gruzijskih teritorija, što predstavlja deo mirovnog plana postignutog uz posredstvo Francuske. Italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je da će raditi na tome da Moskva tokom narednih nekoliko godina postane članica EU. „Osećam da je Rusija zapadna nacija. Smatram da tokom narednih godina Ruska Federacija može da postane članica Evropske unije“, rekao je Berluskoni.

Predsednik vlade u Rimu, inače blizak prijatelj ruskog premijera Vladimira Putina i saveznik američkog predsednika Džordža Buša, okarakterisao je sukob u Gruziji kao izolovani incident. Nasuprot tome, evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da će učiniti sve što je u njenoj moći da organizuje direktne pregovore između Gruzije i Rusije, ali da su šanse za napredak slabe. „Posle velikih tenzija u avgustu, veoma je teško održati pregovore licem u lice“, ocenio je.