Radnicima novopazarskih preduzeća u stečaju, zaključno sa 30. aprilom ove godine, otpisani su svi dugovi prema javnim preduzećima i za poreze za gradsko građevinsko zemljište i na imovinu bez obzira na visinu duga. Gradsko veće je ovu odluku donelo početkom aprila. Podaci o broju onih koji su iskoristili ovu beneficiju i ukupnoj visini otpisanih dugova tek treba da budu saopšteni. Od petnaestak privatizacija, uspele su samo dve. Sve ostale su raskinute i nad takvim preduzećima je proglašen stečaj, a bivši zaposleni našli su se na evidenciji nezaposlenih.
U gradu najviše pažnje privlači sudbina nekada zaposlenih u dva giganta – Fabrici obuće „Ras“ i Tekstilnom kombinatu „Raška“.
Fabrika obuće „Ras“ u stečaju je od jula 2003. godine. Otišla je u stečaj nekoliko meseci nakon što je do temelja izgorela matična fabrika u Novom Pazaru. Zvanično, u ovoj fabrici struja i voda su bili isključeni, ali je saopšteno da su požar izazvale neispravne električne instalacije. Tada je na platnom spiku bilo oko 1.300 radnika u matičnoj fabrici i pogonu u Tutinu. Od tada bivši radnici pokušavaju da naplate svoja dugovanja – od šest do 36 mesečnih zarada. Imaju i pravosnažne presude Trgovinskog suda u Kraljevu. Po slovu zakona to je trebalo da naplate iz stečajne mase, ali od imovine nije ostalo gotovo ništa. Znatan deo zemljišta prodat je pre uvođenja stečaja, drugi deo nakon stečaja i od tih sredstava većina radnika je naplatila svoja potraživanja. Jedan deo duga trebalo bi da se izmiri od prodaje još nekoliko manjih parcela, ali su one sporne zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.
Druga mogućnost namirivanja duga je naplata 18 miliona dinara od opštine Tutin koja je fabrički pogon kupila za osnovnu školu. Ovaj sudski proces je u toku. Bivši radnici Fabrike obuće „Ras“ sutra će se okupiti u krugu svoje nekadašnje firme da izaberu predstavnike koji će ih zastupati u razgovorima sa predstavnicima državnih institucija. Petočlano predstavničko telo imaće zadatak da koordinira aktivnosti vezane za naplatu dugovanja iz prethodnog perioda. Ono što je karakteristično za ovo preduzeće je teško utvrđivanje broja radnika kojima se duguje. Naime, zbog administrativnih propusta u raspodeli novca poremećeno je ravnomerno namirivanje radnika. Da bi malo pomogla bivšim radnicima ovog preduzeća, ovdašnja gradska uprava je uputila zahtev Ministarstvu rada i socijalne politike da se obezbedi jednokratna novčana pomoć od po pet hiljada dinara. Na spisku su se našli samo oni koji su u fabrici bili kada je proglašen stečaj. Međutim, zbog nedostatka novca spisak je revidiran i jednokratnu pomoć su dobila 522 nekadašnja obućara koji se sada nalaze na evidenciji nezaposlenih.
O sudbini drugog privrednog oslonca u ovom kraju – TK „Raška“, ne zna se mnogo više nego ranijih meseci. Za dve godine, na aukcijskim prodajama novog vlasnika dobile su samo četiri celine. Pripremljena je prodaja još tri. Znatan deo imovinsko-pravnih odnosa na lokaciji Tekstilnog kombinata je rešen. Istovremeno sa rešavanjem tih pitanja procenjuje se imovina i priprema prodaja. Od četiri prodata objekta dobijeno je oko milion evra i ta sredstva se nalaze u Agenciji za privatizaciju. To je nedovoljno da se izmire dugovanja prema radnicima, koja se procenjuju na 8,5 miliona evra. Bivši radnici, članovi Udruženja tekstilnih radnika, vrše procenu stvarnih potraživanja. Ovaj posao rade na osnovu spiskova koje su dobili od Osnovnog suda u Novom Pazaru. Sasvim je sigurno da će se o ovome više znati nakon formiranja nove Vlade Srbije.
Juče je počelo rešavanje pitanje Građevinskog preduzeća „Razvitak“, održano je prvo ročište za stečaj. U preduzeću je zaposleno 132 radnika, koji sedam godina nisu primili plate, račun je u blokadi više od godinu dana, a Poreska uprava im pod hipotekom drži nekoliko lokala u centru grada zbog dugovanja za neuplaćene doprinose. Polovinom prošle decenije zaposleni su postali vlasnici 70 odsto kapitala preduzeća. Iako je GP „Razvitak“ izgradilo sve najvažnije stambene i poslovne objekte u ovom gradu, za njih poslednjih godina posla nema. Na ruku im ne ide ni starosna struktura zaposlenih, koja se kreće od 55 do 60 godina. Poslednje dve godine ovi građevinari su više puta protestovali ispred zgrade gradske uprave, zahtevajući da se pronađu rešenja za njihove probleme.
„Sloga“
U nezavidnom položaju su i radnici Industrije građevinskog materijala „Sloga“. Nekada najuspešnije preduzeće u ovom gradu, nakon neusple privatizacije je bačeno na kolena. Bivši većinski vlasnik Đorđije Nicović je pod hipoteku stvio sve tri fabrike za proizvodnju blokova, a kreditna sredstva dobijena na osnovu toga ulagao u svoja druga preduzeća van ovog grada. Na ruku im ne ide ni zatvaranje granica prema Kosovu gde su plasirali i preko 60 odsto proizvodnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
