Jermenija mora da se povuče iz Nagorno-Karabaha

 Prema rečima analitičara, to saopštenje predstavlja napore Turske da umiri svog bliskog saveznika Azerbejdžan, koji je saopštio da će se novim sporazumom produbiti konflikt u Nagorno-Karabahu. Nagorno-Karabah je enklava u Azerbejdžanu koju je okupirala Jermenija.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan pozdravio je sporazum da se uspostave diplomatske veze sa Jeremnijom i da se ponovo otvore njihove granice. On je rekao da takve inicijative pokrenute s bivšim ljutim neprijateljem predstavljaju „važan korak“ koji će dovesti do uspostavljanja saradnje i dijaloga između dve države.

Međutim, Erdogan je naglasio da spor oko Nagorno-Karabaha mora biti rešen kako bi Turska mogla da preduzme korake ka normalizaciji odnosa, kao i ka tome da parlament odobri sporazum. Da bi se to postiglo, sporazume moraju da ratifikuje i turski i jermenski parlament, ali dokumenti nailaze na jak otpor u obe zemlje.

„Želimo da svi konflikti budu rešeni, a da istovremeno sve granice budu otvorene“, rekao je Erdogan, „Međutim, dok god se Jermenija ne povuče sa okupiranih teritorija u Azerbejdžanu Turska ne može da zauzme pozitivan stav. Kad bi problemi između Azerbejdžana i Jermenije bili rešeni, javnost bi lakše prihvatila tursko-jermenske odnose. To bi turska nacionalna skupština lakše odobrila“.

Sporazumom koji je potpisan u Cirihu Turska i Jermenija će uspostaviti diplomatske odnose i otvoriti zajedničku granicu koja je zatvorena nakon jermenske invazije na Nagorno-Karabah. Tu enklavu su prethodno naselili etnički Jermeni.

Upitan u intervjuu za francuske medije da li je Turska spremna da ubijanja tokom Prvog svetskog rata prihvati kao genocid, turski predsednik Abdulah Gul je odgovorio: „Veoma smo otvoreni kada je reč o tom pitanju, ali ukoliko takvi navodi postoje, koje mi uzgred budi rečeno ne prihvatamo, ko će doneti odluku o tome?“

On je kazao da je Turska saopštila da komitet istoričara treba da odluči da li su ta ubijanja predstavljala genocid. Jermensko-turskim sporazumom se zahteva da se osnuje panel koji će diskutovati o „istorijskoj dimenziji“ ubijanja, uključujući „nepristrasno naučno ispitivanje istorijskih izveštaja i arhiva da bi se definisali postojeći problemi i formulisale preporuke“. Međutim, Gul je kazao da smatra da to više ne treba da bude u centru pažnje. „Počinje jedan novi period. To je period mira, stabilnosti, poverenja, bezbednosti i saradnje“, rekao je.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana je saopštilo da sporazum „natkriljuje duh bratskih odnosa“ između Azerbejdžana i Turske. Ono je dodalo da Turska ne treba da obnovi diplomatske odnose sa Jermenijom pre okončanja sukoba u vezi sa Nagorno-Karabahom. Turska opozicija je kritikovala sporazum uz obrazloženje da on ne služi interesima njene zemlje.

Onur Ojmen, zamenik lidera Republikanske narodne partije, rekao je da će Turska biti prinuđena da otvori zajedničku granicu bez garancije za povlačenje iz enklave zauzvrat, pošto se u sporazumu ne pominje povlačenje Jermenije iz Nagorno-Karabaha, „Ovi protokoli će služiti interesima Jermenije“, rekao je Ojmen, „Turska se suočava s teškim procesom“.